Umesto da budu izabrani na konkursima kako nalaže zakon, više od polovine direktora javnih preduzeća i državnih službenika Vlada Srbije je imenovala kao vršioce dužnosti. Na ovaj način na najviše pozicije dolaze politički birani i lako smenjivi kadrovi, koji neretko ne ispunjavaju ni osnovne uslove predviđene zakonom. Alarmantna situacija je i u Zaječaru u kome su sva javna preduzeća u “VD stanju”.
Na čelu 21 javnog ili državnog preduzeća od javnog značaja u Srbiji (od ukupno 37) su direktori koji su vršioci dužnosti, pokazuju istraživanja Insajdera.
Po zakonu, period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora u javnim preduzećima ne može biti duži od jedne godine, a ista osoba ne može biti dva puta imenovana za vršioca dužnosti direktora.
Da Vlada ne poštuje zakon potvrđeno je i pre nekoliko dana kada je Jelenu Trivan po drugi put imenovala za vršiteljku dužnosti direktorke “Službenog glasnika”.
Rekorder u privremnom stanju je prvi čovek “Puteva Srbije” Zoran Drobnjak koji je v.d. direktora od novembra 2013. godine.
I Zaječar u “VD stanju”
Poslednjih godina praksa čelnika lokalne samouprave je da na vodećim pozicijama umesto putem konkursa, postavljaju “podobne” za vršioce dužnosti direktora gotovo svih javnih preduzeća. Tako, kršeći zakon, većina njih pomenutu funkciju obavljaju duže od godinu dana.
Rekorder u “vd stanju” u Zaječaru je dr Rade Kostić koji već godinama vrši dužnost direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Gamzigrad”. Protiv njega je čak i Agencija za borbu protiv korupcije 10. decembra 2018. godine donela rešenje na osnovu koga se utvrđuje da je dr Kostić postupio suprotno odredbama zakona, jer je u pomenutoj bolnici jednog sina zaposlio na neodređeno vreme, a sa drugim sinom zaključio Ugovor o specijalizaciji.
Funkciju v.d. direktora Zdravstvenog centra Zaječar duže od 2 godine obavlja i Miroslav Stojanović, koji je na direktorsku poziciju postavljen još jula 2017. godine.
Na listi onih koji mimo zakona vrše dužnost direktora preduzeća nalazi se i Vladimir Đuričić, koji je “vd funkciju” zauzeo od osnivanja Narodnog pozorišta Timočke krajine – Centar za kulturu “Zoran Radmilović” još krajem decembra 2017. godine.
Na mestu v.d. direktora od osnivanja preduzeća 23. januara 2018. godine, već pune dve godine, nalazi se i Vice Lalić, iako je po zakonu pravo da obavlja tu funkciju imao samo godinu dana.
Od osnivanja Javnog preduzeća za planiranje, projektovanje, izgradnju i nadzor “Urbanizam i izgradnja Zaječar” 22. maja 2018. godine u službi v.d. direktora nalazi se master inženjer arhitektur Andrija Dončev.
U “vd stanju” nalazi se i Javno-komunalno preduzeće “Vodovod” na čijem su čelu u svojstvu vršioca dužnosti direktora, odbornici Skupštine grada Zaječara sredinom marta 2019. godine imenovali Nikolu Šarčevića, diplomiranog inženjera geologije za hidrogeologiju iz Zaječara. Šarčević je na mesto v.d. direktora došao nakon što je bivšem direktoru Marku Paunoviću istekao mandat.
U v.d. stanju od nedavno je i Javno komunalno stambeno preduzeće “Zaječar”. Kako je Ivanu Žikiću, nekadašnjem v.d. direktoru Javno-komunalno stambenog preduzeća „Zaječar“ sredinom oktobra 2019. godine istekao mandat na pomenutu funkciju, odbornici su većinom glasova na pomenutu funkciju, umesto Žikića, imenovali zaječarca Zvonka Veličkovića.
Od septembra 2019. godine i Turistička organizacija grada Zaječara je u “vd stanju” kada je umesto dotadašnje v.d. direktorke Sanele Rakićević imenovana nova v.d. direktorka Dragana Gogić Rajković.
U Zaječaru je čak i Republički fond za zdravstveno osiguranje u “vd stanju” jer se na poziciji v.d. direktora već godinu dana nalazi Tatjana Stojanović, inače šefica odborničke grupe Srpske napredne stranke u lokalnom parlamentu.
U nezavidnom položaju po pitanju direktora je od nedavno i zaječarski Centar za socijalni rad, u kome je 27. novembra 2019. godine dotadašnja direktorka Mirjana Radivojević podnela pisanu ostavku i zatražila razrešenje sa pomenute funkcije.
U “vd stanju” od nedavno je i Ustanova za decu i omladinu ometenu u razvoju “Oblutak” gde je zbog isteka mandata na direktorsku poziciju Ana Petković imenovana za v.d. direktorku do raspisivanja konkursa.
Jedina javna preduzeća koja nisu u v.d. stanju su zasigurno Javno komunalno preduzeće “Higijena” Zaječar i JP “Zaječar parking”.
Pavlović: Vršiocima dužnosti se lakše manipuliše
Novinarka “Nove ekonomije” Ivana Pavlović je mišljenja da se vršiocima dužnosti lakše manipuliše i da se o njihovom postavljanju odlučuje uglavnom u političkim centrima moći.
“Potvrda za to je da konkursi za neka javna preduzeća nisu nikad raspisani, a ako su i raspisani, obavljeni krugovi razgovora sa kandidatima javnost nikada nije obaveštena šta se desilo, kakav je ishod tih konkursa, a v.d. direkori i dalje sede na tim mestima”, kaže ona.
Osim u javnim preduzećima vršioci dužnosti česti su i u javnoj upravi, pa je tako od početka godine najmanje 37 pozicija direktora, pomoćnika i zamenika popunjeno u Vladi. Na taj način je od 6. januara produženo upravljanje Marka Đurića Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.
Vučić o preporuci MMF da Srbija ukine v.d. stanja direktora javnih preduzeća: Ja ne dam
Zakon o javnim preduzećima predviđa da se direktori biraju isključivo na konkursu, te je i Međunarodni monetarni fond nedavno upozorio Vladu Srbije da već tri godine ne poštuje zakon i da što pre na čelne pozicije u javnim preduzećima treba da izabere profesionalce u punom mandatu.
Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće dozvoliti ukidanje v.d. stanja direktora javnih preduzeća, što je nedavno zatražio MMF. On je naveo da bi u suprotnom “ti raspušteni direktori” napravili neprivlačan privatni sektor i sve pozapošljavali u javni.
“Ne dam, ja ne dam. E pa zato što bi ti raspušteni direktori ponovo da naprave neprivlačan privatni sektori i da sve pozapošljavaju u javni sektor. I da to ne može privatnik da izdrži. Sve je sistem spojenih sudova”, rekao je Vučić na TV Prva odgovarajući na pitanje da li će ukinuti v.d. stanje direktora javnih preduzeća.
Podsećamo, po Zakonu o javnim preduzećima, da bi neko bio izabran za direktora mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa delatnošću javnog preduzeća, pet godina iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova, kao i da nije član oragana političke stranke.
Vršioci dužnosti nijedan od ovih uslova ne moraju da ispune. Upravo to bi mogao biti i jedan od razloga za produžavanje „v.d. stanja” u javnim preduzećima i državnoj upravi.
pa kako bi boskovi opstali…samo kraj je sve blizi..
Zadnja boldovana tvrdnja nije tacna.
Clan 25. Zakona o javnim preduzecima propisuje koje uslove mora da ispunjava kandidat za
direktora a clan 52. istog zakona u stavu 4. vas vraca na clan 25.
Kandidat za vd direktora MORA da ispunjava sve uslove kao za direktora.
Ako ne ispunjava bilo koji uslov (npr. da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća) jednostavnom tuzbom na prvom rocistu u bilo kojem SUD-u tuzilac (bilo ko) dobija tuzbu I osnivac mora da smeni vd direktora koji ne ispunjava neki od uslova.
Imate primere u Kragujevcu gde su tuzeni nelegalno postavljeni vd Direktori i svi su morali biti smenjeni (zamenjeni).