Izvesno je, na osnovu informacija, da sledi povratak učenika u škole. Nažalost situacija je i dalje nejasna. Zbunjeni su roditelji, ali i nastavnici. Ponuđeno je nekoliko modela od kojih nijedan nije lako realizovati. Sada je većina škola najpribližnija kombinovanom modelu.
Deca će malo ići u školu, malo pratiti nastavu onlajn? Kako će sve to izgledati? Kako to organizovati? Sva pitanja ostaće bez odgovora dok sama realizacija ne krene. Za sada se, makar u osnovnim školama, ide ka modelu da deca budu fizički prisutna u školi, ali u manjim grupama. Ko će onda realizovati dupliranu nastavu?
Srednje škole pak teže kombinovanom, već pomenutom modelu. Dakle jedna grupa nedelju dana u školi, zatim rotacija, pa nedelju dana onlajn nastava i tako u krug.
Škole će se redovno čistiti i dezinfikovati, a đaci će nositi maske. I tu neprekidno dobijamo oprečne informacije od strane autoriteta, pre svega medicinske struke. Kakve maske? Troslojne ili ne? Da li ih nositi sve vreme? Nastavnici i roditelji tragaju za preciznim odgovorima i uputstvima kojih za sada nema!
U toku su sednice i sastanci stručnih veća po školama, posle kojih Ministarstvo prosvete treba da dobije povratne informacije o mogućnostima škola i modelima koji su za određene škole najprihvatljiviji. I dok su oči nastavnika i roditelja uprte u vlast i struku, oni očekuju od nastavnika i roditelja da donose neke važne odluke koje nisu iz njihove nadležnosti.
Roditelji čak imaju prava da izaberu samo model digitalne nastave za svoje dete, iako je dete potpuno zdravo i sposobno? Dakle, da zaključimo, mora se sačekati još izvesno vreme, da bi se znalo šta će biti konačna preporuka ministarstva i struke, vezano za početak školske godine!
KOVID 19 i nastava fizičkog vaspitanja i muzičke kulture
Nemojmo zaboraviti da kada govorimo o epidemiji, govorimo u stvari o zdravlju nacije, imunitetu i sposobnosti ljudskog organizma da se bori sa virusima.
Nastava fizičkog vaspitanja je neophodna i možda najvažnija. Organizam dece se mora svakodnevno jačati, time će i njihov imunitet biti jači, telo zdravije, a samim tim deca zaštićenija. Prema tome, moraju se naći modeli da se nastava fizičkog vaspitanja redovno realizuje. Trenutno u uputstvu iz Ministarstva stoji da deca ne treba da se bave sportskim igrama u kojima ima kontakta. To je u redu. Ali, sve sportske igre se mogu realizovati tako što će se vežbati tehnika, rad sa loptom, u parovima, grupama na dovoljnoj udaljenosti. Deca vole loptu. To im je najomiljeniji rekvizit i ne treba im ga oduzeti.
Sada je trenutak vratiti se bazičnim sportovima, a to su atletika i elementi gimnastike. Nastavu izvoditi napolju koliko god je to moguće. Prilagoditi vežbe uslovima i aktivirati što veći broj đaka uz poštovanje svih mera. Mišljenja sam da kada se nastava realizuje napolju na dovoljnoj distanci, da maske nisu potrebne i da deca treba da dišu punim plućima.
U ovim okolnostima može se primeniti i kumulativna nastava! Što znači nakon redovne nastave organizovati šetnje van naselja, u dužem trajanju od redovnog časa. Raditi “tempo” šetnje po uređenim stazama van naselja, koristiti prirodu za druge sadržaje u okviru šetnje (upoznavanje sa prirodom i zaštitom iste, ekološke teme, zatim prepoznavanje biljnog i životinjskog sveta u vašem okruženju…). Ima puno mogućnosti, treba ih samo sistematizovati, prilagoditi uslovima i dati deci vremena i prostora da redovno vežbaju.
Sada je jako važno decu edukovati neprekidno o važnosti vežbanja i mogućnostima da samostalno vežbaju kod kuće. Tu mogu doći do izražaja digitalne platforme. Đaci mogu konsultovati svoje nastavnike, tražiti odgovore i smernice i vežbati kod kuće. Ali vežbati, vežbati, vežbati! Tu se otvara mogućnost da deca motivišu svoje ukućane da vežbaju sa njima. I gle čuda, u jeku epidemije, mi možemo uz pomoć fizičkog vežbanja da delujemo na zdravlje čitljave nacije! Verujte moguće je. Citiraću svog profesora sa fakulteta Nenada Živanovića: „Uz’o deda svog unuka, metn’o ga u krilo! Gotovo je s tim, sada trči s njim”! Razmislite, nije nemoguće.
E sada, kratak osvrt na nastavu muzičke kulture. Tu smernice kažu da se na časovima ne treba pevati, mada znamo da “ko peva zlo ne misli”? Mala šala. Treba uvažiti preporuku da deca ne pevaju. Ali nastava muzičke kulture je jako važna u situaciji u kojoj se nalazimo.
Kao prvo, vrlo je važno da u vreme epidemije sačuvamo zdrav duh i pozitivno raspoloženje. Muzika tu može biti lekovita. Muzika je preporučljiva i u nastavi fizičkog vaspitanja. Dakle, dobrim izborom, prihvatljivim za decu možemo popraviti njihovo raspoloženje. Ako ne mogu da pevaju, mogu da stvaraju muziku, da sviraju, da ritmički izražavaju emocije, da se prazne od nagomilane negativne energije i negativnih misli.
Kulturni razvoj je jako važan. Treba decu usmeriti ka pravim vrednostima. U eri muzike u kojoj je teško prepoznati bilo kakvu vrednost, u doba rijalitija, predmeti koji se bavi kulturnim razvojem su od presudnog značaja. Dakle, slušajte kvalitetnu muziku, izrazite pokretom, ritmom svoje emocije, a kod kuće ako treba zapevajte svi zajedno. Muzika je lekovita, ako je kvalitetna!
„Muzika može da promeni svet, jer može da promeni ljude.” – Bono
Saradnik na pisanju teksta: Darko Micić, profesor fizičkog vaspitanja
