Vujadin Milošević: Tako mi Boga (Boška Ničića) i svih mojih „anonimnih verskih fanatika“

Dragi Dule, vidim da si pismo pročitao.

Drago mi je što si mi odgovorio i na neki način potvrdio moje mišljenje. Pošto si krenuo od poturčenog Srbina, i ja ću ovo svoje pismo započeti ,,Turčinom”.

Strašno mi je žao što nisi shvatio metaforu koja se krila iza te poruke, mada me jako čudi, obzirom da si u ostatku svog teksta bio veoma lucidan u zameni teza … Naravno, početak tvog odgovora počeo je Boškom Ničićem. Kao i svaki „plaćeni“ novinar ( kako sam sebe nazivaš) na početku si izneo jednu veoma zabavnu tezu, da Boška volim kao Boga. Priznajem da si me iskreno nasmejao. To bi bila odlična fora da je, nažalost, nisi ponovio sto puta do kraja teksta… Moram da te razočaram i da ti kažem da ja u Boga u principu i ne verujem. A tek ne verujem da postoji Mesija u pravom značenju te reči…

Ali, to i nije toliko bitno… Da se vratimo mi na pojam „plaćeni novinar“. Opet, gle čuda, zamena teza. Nažalost Dule, jako sam se neprijatno osećao dok sam čitao kako izjavljuješ da si se političkim kampanjama bavio zbog novca i da ih je, kako si sam rekao, bilo 15. Koliko ja znam, a znam, vođenjem kampanja i kreiranjem propagande bave se marketing agencije. Ljudi koji su završili fakultet za to. Tu dolazimo do pojma „plaćeni novinar“. Sve te agencije imaju novinare koji rade za njih, naravno za pare. Posao tog novinara je da, u interesima onih koji ga plaćaju, piše i objavljuje ono za šta je plaćen. Tu opet dolazimo do jednog paradoksa… Novinar koji bi trebalo da bude objektivan i samostalan (kad bi se makar malo poštovala etika) primoran je da piše sve sto mu se naredi… Pošto kažeš da je takvih kampanja koje si radio za novac bilo 15, nadam se da je bolelo samo prvi put.

foto: Ilustracija

Paralela koju si podvukao između mog i tvog posla nikako ne pije vodu… Ja sam svoje poslove uvek naplaćivao, to je istina, ali za razliku od tebe imao sam potpunu umetničku slobodu da se izrazim i ostvarim kao glumac… Kada sam glumio „plaćenog ubicu“, kući sam se vraćao kao običan čovek. Razlika između nas je ogromna. Ti si svojim pisanjem i uređivanjem morao da blatiš, uništavaš i ,,targetiraš” neke ljude… Dok ovo pišem, pomalo te i žalim… Ali nema veze, citiraću tebe : „Tako to funkcioniše u kapitalizmu, a to je društveno uređenje u kome živimo“- Dušan Vojvodić.

Što se tiče česama… U prošlom pismu nisam hteo da se osvrćem na pojedinosti i sitnice pa sam, čini se, ostao nedorečen. Predpremijera filma je bila neposredno posle Vladinog i mog  otkaza. Meni je u međuvremenu zabranjen ulaz u pozorište. Dan pred vašu projekciju, mene je zvao jedan čovek iz partije Rasima Ljajića i zamolio me je da se ne pojavim tu. Njegovo ime neću sad da navodim da ga ne bih „targetirao“. Kada sam ga pitao : Ko će da mi zabrani ? , on je odgovorio da Dušan Mladenović ima informaciju da ćeš „praviti sranja“. Naravno, Dušan Mladenović, kome je Boško Ničić zaista bio mesija godinama, je stajao od prvog dana iza projekta ZAčesme. Nisam se mnogo uplašio (po prirodi nisam plašljiv) i pojavio sam se u pozorištu. Tu me zateklo čudo! U sali su bili svi moji arhineprijatelji. Ljudi koji su mi u tom trenutku radili o glavi ! Na jednom mestu. Velja, Todor, Dule ljiga…Tada sam ti rekao da podržavam vaš trud, ti si meni rekao da podržavaš moju borbu i saosećaš sa mnom, zagrlismo se, izljubismo… I tako, sećaš se … Zapravo , tada sam bio potpuno siguran da je to jedna od tvojih „naručenih“ akcija. Iza nje ni tada, ni sada ne stojiš zvanično ti, naravno… Krivo mi je jer poznajem neke ljude koji su se u to uključili iz najbolje namere.

Pominješ u svom odgovoru odmazdu i strah za sopstvenu bezbednost. Dobri moj Dule, budi spokojan! Nikada mi nije padalo na pamet da se sa bilo kim fizički razračunavam ako moja bezbednost nije ugrožena. Pominješ „Kristalnu Noć“ i Fašizam. Teške reči u 21. veku…

Tako mi Boga (Boška Ničića) i svih mojih „anonimnih verskih fanatika“, pravdu ćemo isterivati preko suda i demokratskim putem!

[box type=“warning“ align=““ class=““ width=““]Ovim pismom završavam našu prepisku.[/box]

Na samom kraju, daću ti jedan savet.

foto: Ilustracija

Nije dovoljno da se samo potpisuješ kao novinar. Taj epitet moraš i da zaslužiš.

Plaćeni glumac, Vujadin Milošević