Više od 40 % ispitanih Zaječaraca želi da se preseli ili iseli

Više od 40 % ispitanika u Zaječaru ima nameru da se preseli, a još je veći broj onih koji razmišlja o napuštanju Srbije, pokazuju istraživanja Geografskog fakulteta objavljena tokom aprila i maja 2019. godine. Kao razloge za preseljenje, anketirani su naveli: lošu ekonomsku situaciju, bolje plaćen posao u inostranstvu  i nemogućnost pronalaženja posla.

U Zaječaru, ali i Zrenjaninu, Užicu i Lekovcu tokom proleća 2019. je sprovedeno istraživanje na uzorku od 3424 ispitanika.

FOTO: Zajecar online

Danica Šantić vanredna profesorka na Geografskom fakultetu u Beogradu, prilikom nedavne posete Zaječaru, istakla je da je značaj pomenutog istraživanja u tome da se kreira mera efikasnije populacione politike pre svega prema migracijama, ali i da sazna šta zaječarci misle o preseljenju i zbog čega se odlučuju na takav korak.

“ Znamo da Zaječar ima dugu tradiciju migracija, da ima negativan prirodni priraštaj i da su demografski pokazatelji zabrinjavajući. Tako da je naš cilj da negde pomognemo lokalnoj samoupravi da se osvrne na osnovne probleme stanovnika koji žive ovde, ali i da se malo pozabavi njihovim kvalitetom života.

Tako će i nama pomoći da preporučimo neke mere, koje bi doprinele da stanovnici manje razmišljaju o odlasku, odnosno o razlogu za ostanak,” istakla je Šantić.

Rezultati ispitivanja su sledeći:

• Na pitanje o stavovima o preseljavanju 41,4% ispitanih se izjasnilo “za”,
• dok 21,8% anketiranih ne bi menjao sredinu u kojoj živi.
• Iseljavanje u inostranstvo namera je 46% učesnika u istraživanju.

Anketirani su bili uglavnom mladi ljudi od 25 do 35 godina starosti, učenici završnih razreda srednjih škola i porodice sa malom decom.

Kao razloge za preseljenje anketirani su naveli: lošu ekonomsku situaciju, bolje plaćen posao i nemogućnost pronalaženja posla.

Sa druge strane, razlog ostanka na prvom mestu je emocionalne prirode tj. vezanost za porodicu i prijatelje. Rešeno stambeno pitanje je drugi razlog, dok je na trećem mestu osećaj patriotizma i pripadnosti društvenoj zajednici.

Ministarka bez portfelja, zadužena za demografiju i populacionu politiku, Slavica Djukić Dejanović, komentarišući rezultate istraživanja, naglasila je da upravljanje migracijama ostaje jedan od prioriteta države u narednom periodu.

” Migracija mladih članova porodice utiče na kvalitet života roditelja koji ostaju. U Strategiji podsticanja rađanja, usvojenom prošle godine, kao dve nove oblasti, uvedene upravljanje migracijama i briga o starijima”, rekla je Dejanović.

Prema njenim rečima, ispitanici su istakli da bi prioritetne oblasti u narednom periodu trebalo da budu rad na povećanju životnog standarda i otvaranju novih radnih mesta, borba protiv kriminala i korupcije i unapređenje zdravstvene zaštite, posebno u udaljenim mestima.

Evidentan pad broja zaposlenih u Zaječaru u periodu od 2011-2017. godine

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 2011. godine u Zaječaru je živelo oko 59.400 ljudi. Od toga je svaki treći stanovnik bio zaposlen (17.878 zaposlenih), dok je nezaposlenih bilo oko 6000.

Međutim, 2017. godine preme podacima RZS broj stanovnika u gradu na Timoku opao je na 55.000, a zaposlenost opala za skoro 6.000. U istom periodu porastao je i broj nezaposlenih lica, pa je na dan 31.12.2017. bez posla u Zaječaru bilo 6453 građana, a od tog broja 1575 njih prvi put je tražilo posao.

Na osnovu podataka u 2016. godini nezaposlenost mladih na teritoriji Zaječara smanjila se u odnosu na 2015. godinu za 100-ak lica, međutim još uvek se nalazi iznad proseka!

Dok je 2013. godine stopa nezaposlenih mladih ljudi u Zaječaru iznosila oko 25,2% od ukupne strukture nezaposlenih lica u 2017.godini taj procenat iznosi 19,4 %. (podaci Lokalnog akcionog plana za mlade grada Zaječara 2018-2022.godine)