fbpx
Društvo Izdvajamo Politika

U Zaječaru samo parlamentarni izbori: Ko će izaći, a ko bojkotovati izbore…

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je danas i redovne parlamentarne izbore za 26. april. Za isti dan je i predsednica parlamenta Maja Gojković raspisala lokalne izbore u Srbiji, uz konstataciju da se ova odluka ne odnosi na sve gradove i opštine.

Lokalnih izbora 26. aprila neće biti u Zaječaru, Boru i Beogradu, kao ni u opštinama Kosjerić, Lučani, Aranđelovac, Negotin, Majdanpek, Mionica, Medveđa, Preševo, Kula, Doljevac, Kladovo i Smederevska Palanka, u kojima su održani vanredni lokalni izbori između 2017. i 2019. godine.

U Srbiji će 26. aprila pored parlamentarnih i lokalnih, biti održani i pokrajinski izbori.

Ko će izaći, a ko bojkotovati izbore…

U susret predstojećim izborima portal donosimo spisak svih stranaka u bojkotu, onih koji će sigurno biti deo izborne trke, ali i onih koji se i dalje dvoume.

Predstojeće izbore definitivno će bojkotovati: Savez za Srbiju, koga čine Demokratska stranka, Dveri, Narodna stranka Vuka Jeremića, ali i Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa. U bojkotu izbora pridružili su se i pokret „Dosta je Bilo“, Saše Radulovića, „Pokret slobodnih građana“ koji predvodi Sergej Trifunović, kao i inicijativa „Ne davimo Beograd“. Izbore će bojkotovati i Republikanska stranka na čelu sa Nikolom Sandulovićem. Bojkotu izbora nedavno se pridružio i Luka Maksimović, poznatiji i kao Ljubiša Preletačević Beli, koji je zauzeo treće mesto na predsedničkim izborima 2017. godine.

Još uvek neodlučni: Da li će učestvovati na izborima ili će ući u bojkot pitanje je koje još uvek nije odlučeno na organima Nove strane Zorana Živkovića, ali ni u Demokratskoj stranci Srbije. Kako je ranije izjavljivao Živković, Nova stranka će u roku od 24 sata, od kad se budu raspisali izbori, doneti odluku o tome da li izlaze ili ne.

Na izbore sigurno izlaze: Međutim, za Srpsku naprednu stranku, SPS i njene koalicione partnere, kao i uostalom sve članove vladajuće koalicije, pitanje bojkota izbora nikada ni nije bilo na dnevnom redu.

Prvi opozicioni savez koji je najavio izlazak na izbore bio je SPAS – Srpski patriotski savez na čijem čelu se nalazi Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd. Pokretu SPAS u međuvremenu se pridružila i Zdrava Srbija, Milana Stamatovića, koji će zajednički izaći na izbore.

Osim SPAS-a, kao umerene desnice, na predstojećim izborima učestovaće i Srpska radikalna stranka, Vojislava Šešelja, ali i novoformirana stranka Miše Vacića.

Na levici i centru, na izbore izlaze Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića, ali i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka. Izlazak na izbore potvrdila je i Stranka moderne Srbije (SMS), ali i Zelena stranka.

Ko može da glasa

Oko 6.8 miliona ljudi ima pravo glasa na opštim izborima.

Glasački listići na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji biće roze boje, a kontrolni listić za proveru ispravnosti glasačke kutije biće tirkizni, odlučila je krajem januara Republička izborna komisija.

Ministarstvo za državnu upravu trenutno sastavlja jedinstven birački spisak na osnovu lista koje su sastavile lokalne vlasti. Lista bi trebalo da bude završena 20 dana pred izbore i tada će se znati tačan broj birača.

Jedinstvena lista znači da će glasači moći da dobiju glasačke listiće na bilo kojem biračkom mestu u zemlji.

Do 2012. godine, glasači su mogli da glasaju samo u registrovanom mestu prebivališta. Tako osoba koja se prijavila kao stanovnik beogradske opštine Vračar, nije mogla da glasa nigde drugde.

Kako se biraju predstavnici


PARLAMENTARNI IZBORI

Na parlamentarnim izborima građani Srbije biraće 250 poslanika čiji mandat traje četiri godine.

Čitava Srbija je jedna izborna jedinica. Zastupnici se biraju kroz sistem proporcionalnog predstavljanja na listi stranaka.

Broj mesta se dodeljuje srazmerno broju glasova dobijenih na svakoj listi, a primenjuje se sistem najviših koeficijenata. Ako dve ili više lista imaju isti koeficijent, mesto dobija lista sa većim brojem glasova.

Na svakoj listi, svaki treći kandidat mora da bude onog pola koji je na listi manje zastupljen. Ako 30 odsto ili više poslanika nisu predstavnici manje zastupljenog pola, lista se neće uzimati u obzir i stranka neće moći da ima poslanika.

Od februara ove godine, partije moraju da osvoje tri odsto glasova kako bi ušle u skupštinu. Ovo se ne odnosi na stranke koje predstavljaju etničke manjine.

Predsednik daje mandat za formiranje nove Vlade predstavniku stranke koja je osvojila najviše glasova. Međutim, parlament mora da potvrdi izbor premijera ili premijerke i kabinet.

U političkom sistemu Srbije, izvršna vlast je u rukama premijera, dok predsednik upravlja spoljnom politikom i komanduje oružanim snagama.


POKRAJINSKI IZBORI

Pokrajinski izbori održavaju po proporcionalnom izbornom sistemu u Autonomnoj pokrajini Vojvodine.

Bira se 120 poslanika.

Sistem je isti kao i za opšte izbore. Broj mesta se dodeljuje putem proporcionalnog sistema, a cenzus je tri odsto za sve učesnike, osim za stranke nacionalnih manjina. Svaki treći kandidat na listama mora biti pripadnik manje zastupljenog pola.


LOKALNI IZBORI

Odluka o raspisivanju izbora za odbornike gradova i opština u Srbiji se ne odnosi na opštine u kojima su održani vanredni izbori, tako da u Zaječaru, Boru, Negotinu, Majdanpeku i Kladovu lokalnih izbora neće biti.

1 komentar

Dodaj komentar