Slaviti Svetog Luku ili Noć veštica, Svetog Trifuna ili Svetog Valentina postalo je više stvar ukusa nego pripadnost pravoslavnoj ili katoličkoj veri. Da li je razlog, „imperijalizam” kulture ili beg iz turobne sadašnjosti svejedno je, jer je obeležavanje ove neobične noći na američki način sve prisutnije među različitim verama i običajima.

Tako, nemojte se iznenaditi ako vam uživanje u trpezi postavljenoj u čast Svetog Luke prekinu razna stvorenja „s onog sveta” tražeći slatkiše kao svojevrsni otkup za ovu godinu, jer večeras je i Noć veštica.

Noć veštica nije noć dobrih duhova, andjela ili svetaca, nego veštica. Slučajnost ili ne je taj što „dečiji karneval“, odnosno Noć veštica kako ga organizatori predstavljaju pada baš na 31. oktobar, crkveni praznik velikog hrišćanskog svetitelja i apostola Svetog Luku.

U davna, paganska vremena, kada su se ljudi klanjali prirodi i mnoštvu bogova od kojih je svaki bio „zadužen“ za nešto, poslednji dan oktobra vezivao se za kult smrti.

Prema tom starom keltskom verovanju, tog dana se završava vladavina svetlosti i leta (podsetimo, tri dana pre toga se pomera sat, te dan traje sat vremena kraće) i počinje doba zime i tame. Veruje se da baš tog dana duše umrlih posećuju svoje domove, a bundeva sa svećom se iz baš tog razloga stavlja na prozore – da im olakša i osvetli put.

Evo šta je zapravo pozadina praznika Halloween :

Prema paganskom keltskom predanju, duše umrlih bi potpuno pripale vlasti Boga Samhaina, kneza smrti, koga je valjalo umilostiviti žrtvoprinošenjem na dan nove godine, a Samhain bi dozvoljavao da toga dana duše umrlih posećuju domove svojih porodica.

Otuda običaj „maskiranja“ u kosture, duhove, veštice i demone.

Na taj način bi živi stupali u „mističnu“ zajednicu sa umrlima, kroz čin podražavanja mrtvih i tumaranja po mraku.

Prema verovanju, duše mrtvih koje bi dolazile u „posetu“ bile su iznurene glađu i molile su za hranu, pa ih je valjalo nahraniti – otuda običaj zvani „trick or treating“. Ukoliko neko od živih ne bi ugostio (treat) duše umrlih, stigla bi ih osveta (trick) boga Samhaina.

Iako, mnogi u ovom prazniku ne vide ništa strašno, velikani pravoslavne crkve su već upozoravali na to da se na ovakav način baš deca privlače raznim kultovima i sektama.

Takođe, o ovom paganskom prazniku govorio je i sveti vladika Nikolaj, a sve što je rekao možete pročitati OVDE!

Poznato je, takođe, da se u vreme ne samo Noći veštica odigravaju bizarni okultni i satanistički rituali gde se dešavaju stravična žrtvovanja ljudi, članova određenih sekti.


Spomen na apostola, jevanđelistu i prvog ikonopisca!

S druge strane, Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, u narodu poznat kao Lučindan. 

Sveti Luka jedan je od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i  autor jednog od četiri Jevanđelja. Crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa, pošto je živopisao tri ikone Presvete Bogorodice i ikone Svetih apostola Petra i Pavla.

Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu.

Poznata je „ikona u ikoni“ koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava. Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata.

I tako, u potrazi za zabavom, Svetog Luke se sete retki, uglavnom oni čija je to krsna slava. 

Dakle, na vama je da odlučite kojoj kulturi ćete se povinovati i da li ćete se uopšte maskirati na današnji dan, ili će se umesto bundeve na vašoj trpezi ipak naći činija sa žitom!

izvor: srbijadanas / urbancityradio

POSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here