Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.
Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, a hramovna je i manastirska slava SPC, dok druga polovina ide u goste.
Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, na pribriježiju Sredozemnog mora, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana.
Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želio je da stupi u sveštenički čin, te ga njegov stric, arhiepiskop, proizvede za sveštenika grada Mira.
“Sveti Nikola kao što znamo bio je vladika, bio je arhiepiskop i on je svojim životom zaista svedočio i potvrđivao Hristovo jevanđelje. Potvrđivao je veru ne samo u svom životu i eparhiji već i na Vaseljenskom saboru prvom. Pomagao je svima kojima je potrebna i milost i pomoć Božija, pomagao je siromašnima, potrebitima i u svakom pogledu našao se svima u svoje vreme”, kazao je protojerej Igor Ivković.
“Neka je ovaj zimski spomen onima koji ga slave blagosloven Bogom. Neka svima donese sreću, mir, slogu i svako dobro od Boga”, poručio je protojerej Igor Ivković.
Na današnji dan ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja.
Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.
Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Dodaj komentar