Društvo

REAKCIJA: Ko je kriv za pojavu napuštenih pasa u dvorištima škola? I kako ga rešiti?!

www.animalhope.org.rs/
POGLEDAJTE PODKAST 'PRIČE U NAMA'

Saopštenje zaključka sa sednice Saveta roditelja u Zaječaru koje je održano 28. februara (o čemu smo pisali OVDE) i na kojem je istaknutoda je najveći bezbedonosni problem naše dece u školskim dvorištima upravo boravak i pojava pasa lutalica, izazvalo je oprečne reakcije.

Od roditelja koji smatraju da je velika opasnost po bezbednost dece upravo nepostojanje adekvatnih ograda u dvorištima škola, što dovodi do pojave velikog broj narkomana, narko dilera i drugih društveno nepoželjnih pojava, ima i onih koji ističu da su upravo zbog takvih stavova i mišljenja pojedinaca psi i napušteni, pa se nalaze na mestima poput škola, vrtića i gradskih trgova, umesto u azilima ili zbrinuti u nečijim domovima.

Reakciju na navedeno saopštenje dobili smo i od Udruženja „Nada za životinje – Riska“ iz Beograda, koje vam prenosimo u celosti:

“ Na sednici opštinskog saveta roditelja u Zaječaru održanoj 28. februara 2018.godine iznet je stav da je najveći bezbedonosni problem prisustvo „pasa lutalica“ u školskim dvorištima.

Kao udruženje koje se zalaže za humano i odgovorno građansko društvo imamo potrebu i obavezu da reagujemo, posebno jer roditelji od nadležnih institucija očekuju rešenje problema čiji su uzrok sami građani i njihovo neodgovorno ponašanje.

Kao Udruženje koje vodi azil za napuštene pse svakodnevno se susrećemo sa pomenutim uzrokom problema, odnosno napuštanjem i izbacivanjem novih pasa i mačaka i njihovih potomaka, što ukazuje da su najveći bezbedonosni problem upravo ljudi tj. njihovo ponašanje.

Upotreba zastarelog i neadekvatnog pojma „pas lutalica“ ukazuje da je neophodno edukovati roditelje o uzroku problema i sistemskom održivom rešenju istog koji u fokus stavlja odgovorno vlasništvo.

Dakle reč je o napuštenim psima i njihovim potomcima koje su možda upravo i neki od tih istih roditelja, a zasigurno neko od njihovih rođaka, komšija, sugrađana jednom izbacili na ulicu i i dalje izbacuju čime su direktno odgovorno za prolongiranje nerešavanja problema.

Zanimljivo je i da pored sve vidljivijeg i brutalnijeg vršnjačkog nasilja u školama i školskim dvorištima roditelji navedeni problem ističu kao prioritet.

Naša država ima dobra zakonska rešenja, međutim svaki zakon ostaje neupotrebljiv propis ako je svest građana o ličnoj odgovornosti na niskom nivou.

U tom smislu škole i roditelji kao najodgovorniji činioci u vaspitnom procesu imaju obavezu i mogućnost da rade na edukaciji kao važnom segmentu rešavanja problema.

Očekujemo da se opštinski savet roditelja aktivno angažuje tako što će:

-Inicirati edukaciju o odgovornom vlasništvu koje se temenji na tome da se psi i mačke sterilišu i ne napuštaju.

-Da promoviše udomljavanje napuštenih pasa i pasa iz azila umesto kupovine rasnih.

-Inicirati edukaciju koja se odnosi na to kako da se deca i odrasli ponašaju prema psima posebno nepoznatim psima jer činjenice ukazuju da incidenti često nastaju usled agresivnog ponašanja odraslih koji su modeli deci.

-Inicirati aktivnosti koje će omogućiti čipovanje, vakcinisanje i besplatnu sterilizaciju pasa na svojoj opštini.

-Da se upozna sa postojećom zakonskom regulativom koja propisuje sistemsko rešenje, a koje se zasniva na odgovornom vlasništvu.

-Da kontaktira udruženje za zaštitu životinja koje se na lokalu bavi ovom temom radi potrebne edukacije i informisanja.

Posebno očekujemo da svaki roditelj kao građanin reaguje kada ima saznanje da njihovi sugrađani napuštaju pse i mačke ili njihove potomke.

Kada imaju saznanje o zlostavljanju životinja ili kada imaju saznanje da vlasnici ne vode računa o svojim životinjama puštajući ih da se kreću bez nadzora.

U kontekstu pomenutog vršnjačkog nasilja primarna uloga roditelja jeste da kod svoje dece vaspitanjem i ličnim modelom izgrade sistem vrednost ikoji se temelji na ličnoj odgovornosti, humanizmu, empatiji i proaktivnom stavu prema rešavanju problema što je jednako primenjivo i u slučaju rešavanja problema napuštenih pasa i mačaka.

Milan Ćalić

Udruženje „Nada za životinje-Riska“

Dodaj komentar