Plodored se pažljivo planira i pažljivo izvodi, zavisi od klimatskih uslova, zemljišta, mehanizacije, tržišta i dr.. Plodored je organizovano smenjivanje povrtarskih useva na istoj parceli u toku odredjenog broja godina (3-7 godina). Ima dosta prednosti nad uzastopnim gajenjem jednog useva na istom mestu (parceli) više godina (monokultura). Za svaki plodored je najvažnije da se odredi pravilno smenjivanje useva u njemu ili plodosmena. Pitanje plodosmene je u uskoj vezi sa upotrebom stajnjaka u povrtarstvu, usvajanjem vode i hraniva od strane biljaka kao i zaštitom useva.
Izvesni povrtarski usevi vrlo povoljno reaguju na neposredno (direktno) đubrenje organskim đubrivima (stajnjak, kompost), dok ih drugi ne podnose, već traže da se rasporede tek druge ili treće godine posle unošenja istog. Na neposredno đubrenje pomenutim đubrivima dobro reaguju sve srednje rane i kasne kupusnjače (osim kelerabe), krastavci, tikvice, praziluk, paprika i paradajz. Rani usevi (rani kupus, karfiol, zeljasto i lisnato povrće) ne stižu da neposredno iskoriste organska đubriva i zato dolaze tek druge godine.
Korenasto povrće (mrkva, peršun, celer, rotkva i rotkvica) ne podnose direktno đubrenje organskim đubrivima, ako je reč o normalnom i plodnom zemljištu. Tamo gde je zemljište slabo, u lošem stanju ovi usevi će dobro reagovati na đubrenje organskim đubrivima. Grašak, boranija i bob kada gaje se na plodnom zemljištu nije potrebno đubriti organskim djubrivima. Međutim, ako se ovi usevi moraju gajiti na siromašnom i degradiranom zemljištu daće dobre rezultate ukoliko se nađubre nekim organskim djubrivima ali i onda se koriste male norme đubrenja. U normalnim uslovima pomenute vrste povrća dolaze druge, pa i treće godine posle đubrenja organskim đubrivima. Apsolutno se izbegava uvođenje u plodored jedne za drugom povrtarske vrste koje pripadaju istoj porodici zbog toga što njih najčešće napadaju isti insekti i bolesti.
To naročito važi za paradajz, plavi patlidžan, papriku i krompir, zatim za korenasto povrće (mrkva, peršun, celer i paštrnjak), kao i za krastavac, lubenice i dinje. Svaka povrtarska biljka ima manji ili veći broj pogodnih preduseva.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva najboljim prethodnim usevima za pojedine povrtarske kulture smatraju se:
– Paradajz: kupus, grašak, boranija, krastavac, korenasto povrće, žita.
– Paprika: krastavac, grašak, korenasto povrće, žita.
– Kupusnjače: krompir, paradajz, paprika, grašak, boranija, žita.
– Krastavac i bostan (dinje i lubenice): paprika, krompir, žita, lucerka, paradajz.
– Crni luk: paprika, paradajz, krastavac, bostan, žita.
– Korenasto povrće: paprika, paradajz, krastavac, grašak, boranija, žita.
– Boranija i grašak: kupusnjače, paradajz, paprika, krompir, žita.
Slavica Kodžopeljić dipl.inž.ratarstva
PSSS Zaječar Agroznanje doo Zaječar
Dodaj komentar