Zbog uvođenja zabrane kretanja za starije od 65 godina na teritoriji Srbije, pa i Zaječara, Zakon, a ni država kao da nisu predvideli da u zemlji žive i oni koji tokom životnog veka nisu ostvarili prava na penziju, nemaju prava ni na socijlnu pomoć, a ni realnu pomoć od članova uže i dalje porodice. U tako bezizlaznoj situaciji našli su se Relja i Dušica Petrović iz Zaječara.
U situaciji kada im je zabranjeno kretanje zbog širenja Korona virusa, Petrović Relja (74) i Dušica (68) iz Zaječara nemaju načina da prežive. Iako su se i do sada borili kako su znali i umeli bez obzira na svoje godine, zabrana kretanja im sad život totalno ugrožava, jer bez penzije i ikakvih primanja imaju novca da prežive još tek koji dan.
U nimalo lakom položaju našli su se u ovoj vanrednoj situaciji Petrović Relja i Dušica iz zaječarskog naselja Kotlujevac.
Do uvođenja zabrane kretanja za starije od 65 godina Relja je vozio traktor, radio i snalazio se kako je znao i umeo.
“Prevozio sam ljudima sve što im je potrebno, radio na njivi za dnevnicu i tako zarađivao kako bi prehranio svoju suprugu Dušicu i sebe”, priča Relja.
Seća se da je nekada davno radio 10-ak godina u nekadašnjoj fabrici Kristal, ali nije uspeo da ostvari 15 godina staža zbog gašenja fabrike, pa samim tim ni uslov za minimalnu penziju.
Njegova supruga Dušica, inače dijabetičar nema ni dan radnog staža, jer je bila domaćica i radila na selu.
Zbog činjenice da u selu 6. Gabar kod Kalne ima njivu koju već godinama ne može da obrađuje, nije imao pravo ni na socijalnu pomoć iako se u nekoliko navrata obraćao Centru za socijalni rad.
“Zvao sam i bivše i sadašnje rukovodstvo u Centru za socijalni rad. Prepoznaju me čini mi se po glasu i čim pomenem ulicu Arsenija Spasića 13. Ali ja trenutno, kada ne smemo da izađemo nemam drugog izlaza nego da molim za pomoć, jer zaista nemamo od čega da živimo”, jada se Relja.
On kaže da je ovih dana čak i razmišljao da sedne na traktor vih dana sam i zaradi za hleb i pored toga što je svestan da mu preti kazna od 150.000 dinara ili čak i zatvor.
“Džaba mi je kol centar pri Crvenom krstu kada nemam novca da im dam da mi kupe hranu. Svestan sam toga da nemam od čega da živim, ali država mora da razmišlja o ljudima koji u poznim godinama nemaju drugačiji način da prežive osim da i dalje rade, ili da im država nekako pomogne”, kaže Relja.
Njegova supruga Dušica kaže da izuzetno skromno žive. Tvrdi i da ih je sin pomagao dok je mogao i koliko je mogao, ali da je trenutno i on bez posla.
“I naš sin ima svoju porodicu kojuj mora da izdržava, a za nas ako nešto ostane”, kaže Dušica.
Ovaj bračni par koji je pregurao puno loših dana, nisu sigurni da li ih čekaju bolji ili gori dani. Iskreno veruju da nisu jedini u državi koji su celog života nešto radili, ali nedovoljno da ih država prepozna kao nekog koga sleduje penzija ili bilo kakva pomoć u starosti.
Crveni krst Zaječar: Od ponedeljka će Petrovići dobijati hranu na kućnu adresu
Odmah nakon poziva i apela, predstavnici Crvenoog krsta u Zaječaru preduzeli su neophodne mere i korake kako bi pomogli porodici Petrović.
Prema rečima Vladana Markovića, sekretara Crvenog krsta u Zaječaru Relji i Dušici će od ponedeljka, 23. marta volonteri Crvenog krsta donositi harnu na kućnu adresu.
“U ovom trenutku najhitnije je da ti ljudi imaju štada jedu. Tako da će biti na listi kornisnika Narodne kuhinje i stizaće im toipli obrok na kućnu adresu”, kaže Marković.
On ističe da Crveni krst Zaječar u saradnji sa Centrom za socijalni rad čini napore da pomogne svim socijalno ugroženim građanima na području grada, a da će za koji dan svima biti uručeni i paketi hrane i higijene, posebno staračkim domaćinstvima.
U nadi da bolje sutra ipak postoji i da ih čekaju malo vedriji starački dani, sami u svojoj kući Petrovići čekaju najavljenu pomoć nadležnih.
Dodaj komentar