Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju jesenji Krstovdan, koji u crkvenom učenju označava nalaženje krsta na kojem je razapet Isus Hristos.
Ovaj praznik se obeležava dva puta u toku godine, 18. januara i 27.septembra. Na ovaj dan pronađen je i iskopan Časni krst na Golgoti i ovo je dan kada je krst vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.
Običaji koji se vezuju za ovaj praznik:
O Krstovdanu se drži strogi post, na hlebu i vodi, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Jesenji Krstovdan pada 27. septembra i toga dana se, prema drevnim običajima, bere i posvećuje bosiljak.
U nekim selima ovo je bila prilika za vašar, da zorom ljudi prodaju i kupuju stoku a od podneva da “vide i budu viđeni”. Prema verovanju, običaj je da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.
Veruje se da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema slobodno u prirodi.
Na Krstovdan se kopaju i rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu. Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu, posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
Dodaj komentar