Odbor za standardizaciju srpskog jezika Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti konačno je objavio dugo očekivanu Odluku kojom se, sa aspekta najvišeg lingvističkog autoriteta za srpski jezik, stavlja tačka na sve dalje tvrdnje o ispravnosti „rodno diferenciranog jezika“ koji nam se poslednjih godina nameće preko medija i pojedinih vladinih i nevladinih struktura, pod pritiskom iz inostranstva.
Oblike ženskog roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati tamo gde je njihova upotreba u skladu sa postojećom normom i dobrom jezičkom praksom.
Kada je reč o oblicima ženskog roda za označavanje profesija koji nisu normirani ili uobičajeni u jezičkoj praksi, ispravno je koristiti generički muški rod (npr. borac, pilot, akademik), jer njegova upotreba nikako ne implicira diskriminaciju žena, već podrazumeva svet o jednakoj društvenoj vrednosti muškarca i žene.
Ukoliko je u datom kontekstu neophodno naglasiti da je nosilac funkcije ženskog roda, to se može obezbediti i drugim jezičkim sredstvima ili navođenjem ličnog imena.
- Primer 1: Prva žena kosmonaut Valentina Tereškova letela je u kosmos.
- Primer 2: Generalni konzul Aleksandra Đorđević zadužena je za konzularno područje GK Frankfurt.
U prvom primeru važno je u datom kontekstu naglasiti pol, dok je u drugom primeru, upravo zbog principa rodne ravnopravnosti, potpuno irelevantno da li je generalni konzul muškog ili ženskog pola, a pri tom je vidljivost žena već obezbeđena navođenjem ličnog imena konzula.
Korišćenje paralelnih formi ili navođenje forme u muškom rodu sa oznakom za nastavak u ženskom rodu nepotrebno opterećuje rečenicu, uz sasvim izglednu mogućnost njenog dovođenja do apsurda (Svi prisutni/prisutne na ovoj proslavi bili/bile su nedvosmisleno razočarani/razočarane itd.), te ih zbog toga ne treba koristiti!
Više o ovoj temi pročitajte OVDE!
izvor: hronograf.net
Dodaj komentar