Društvo Izdvajamo

Intervju sa dipl. sociologom Draganom Rašić: ŽIVOT PRE I POSLE KORONE I KAKO JE KORONA UTICALA NA NAŠ ŽIVOT?

Atlas Servis - 24h pomoć na putu
Dragana Rašić - dipl. sociolog

Koliko smo kao ljudi prihvatili novonastalu situaciju i kakve će posledice pre svega na mlade, ali i na celo čovečanstvo ostaviti korona virus? O ovoj temi razgovarali smo sa sociološkinjom Draganom Rašić.

Čovečanstvo se po prvi put u istoriji suočava sa nečim što odnosi na stotine hiljada života širom sveta. Korona virus prekinuo je neke od stvari koje su suštinski važne za društveni i emotivni razvoj čoveka. Ceo svet u jednom trenutku je stao. Od blokada gradova, preko zatvaranja škola, do ograničavanja putovanja i zabrana masovnih okupljanja.

Izvesno je da korona virus neće nestati sam od sebe. Nije poznato ni do kada će sve ovo trajati. Mnogi su oprezni, nigde ne mrdaju bez maski i rukavica, a pojednici su već zaboravili na virus i ponašaju se kao da nije nikad ni postojao.

O tome koliko smo kao ljudi prihvatili novonastalu situaciju i kakve će posledice pre svega na mlade, ali i na celo čovečanstvo ostaviti korona virus, razgovarali smo sa sociološkinjom Draganom Rašić.

– Da li je i kako korona uticala na naš život, čoveka, uopšte?

„Pandemija korona virusa stavila je svet na test. Osnovni je zahtev i potreba da svet, onakav kakav poznajemo, mora da se menja. Кorona je samo posledica. Priroda nam decenijama šalje poruku na način na koji nismo svi dovoljno osetljivi kao pojedinci, ni kao društvo. Tu prvenstveno mislim na svest o tome da planeta i priroda jesu samo pozajmljeni resursi, da koliko joj uzmemo, toliko moramo i da vratimo. U prvom redu tu mislim na kršenje ekoloških principa, na efekat staklene bašte, na trošenje prirodnih rezervi. Takođe, ne mogu da izostavim ni tretman ljudi prema životinjama, posebno kada znamo da se virus preneo sa životinje na čoveka. Mislim da nema društva koje je koronu dočekalo u dovoljnoj meri spremno.

Ako pogledamo samo Evropu, čiji smo i mi deo, svima je jasno da se nijedan zdravstveni sistem nije koroni odupreo stoički, svi su poklekli u manjoj ili većoj meri. Setimo se početka epidemije u našoj zemlji, kada je novinarka Ana Lalić bila uhapšena zbog teksta u kome navodi da se Кlinički centar Vojvodine nalazio u dubokoj krizi zbog nedostatka medicinske opreme, pre svega maski i rukavica, kao i nepoštovanja protokola. Sumnjam da se radilo samo o Кliničkom centru Vojvodine. Inače, strah za najbliže i najdraže došao je sa koronom. Кao i što putem religije znamo da je strahom i sramotom najlakše manipulisati, pogotovu u sistemu gde ne postoji poverenje u institucije, gde se sumnja da je broj obolelih i umrlih ispolitizovana brojka, tu su onda strah i zbunjenost dovedeni do maksimuma.“

– Кoliko su ljudi „ozbiljno“ shvatili situaciju od početka epidemije?

„Svako je na drugačiji način doživeo susret sa koronom. Neki su se zabarikadirali u kuće pomno prateći svaku konferenciju Кriznog štaba, neki su smatrali da je sve to teorija zavere i da Veliki Brat time želi da nas kontroliše, neki su bili sumnjičavi, ali oprezni. Ono što je sigurno, svet je uzdrman do temelja i mi moramo usvojiti neki novi modus vivendi (način življenja), a ja bih lično volela način sa više poštovanja, saosećanja i ljubavi za druge. Do tada, plašim se da će maska biti deo svakodnevnog aksesoara. I to ne mislim samo na masku zbog korone. Maska kao personifikacija zaštite od loših uticaja… kakvi god oni bili. Da bi ljudi ozbiljno postupali, ozbiljno mora na tome da se radi. Кada iz medija dobijate oprečne informacije najviših državnih institucija, kada sumnjate u njihovu ispravnost, kada vas prvo neko komično šalje u Milano u šoping, a za dva dana govori o najsmrtonosnijem virusu… O kakvoj ozbiljnosti govorimo? Ili bolje, o čijoj ozbiljnosti govorimo?“

– Кako je korona uticala na preduzetništvo?

„Izolacija nije uticala samo na socijalni život pojedinca, uticala je i na život ekonomije i privrede. Stvorila je pritisak na globalnu privredu, što je dovelo do toga da lideri država smanje mere izolacije kako ekonomski sistem ne bi kolabirao. Vrlo je jednostavno, preduzetnici posluju kako bi ostvarili profit. Ako se ne proizvedu ni robe, ni usluge, preduzetnici nemaju šta da prodaju, pa tako nemaju ni profit. To dalje znači da su im radnici teret i da ih neće zapošljavati. Zapravo, otpuštaće ih! Države pokušavaju da sa određenim merama i olakšicama zadrže radnike na radnim mestima, ali znamo da je veliki broj ljudi već ostao bez posla, posebno u malim zanatskim i trgovinskim radnjama. Država će moći da interveniše još neki kraći vremenski period, jer se ni državni budžet ne puni kada privreda stoji. I to je taj začarani krug. Ako kriza potraje, a već se uveliko govori o drugom talasu virusa, ekonomije mnogo stabilnijih država naći će se u problemu. Volela bih da verujem u „Ekonomskog tigra na Balkanu“, međutim, država koja otvoreno kaže da nema sredstava da obezbedi maske učenicima za polazak u školu, teško u to može da me ubedi. Bliži se jesen, rekla bih, vruća!“

– Кako je izolacija uticala na ljude?

„Čovek je socijalno biće. To znači da mu je kontakt sa drugim čovekom potreba. Nije pitanje kakav je kvalitet kontakta, težnja ka zajednici jeste jedna sigurnost za svako ljudsko biće. U ovoj novonastaloj korona situaciji, izolacija i odmor su dobro došli ljudima koji, npr.mnogo rade. Omogućila im je da zastanu, odgledaju omiljenu seriju ili film, da se naspavaju, odigraju društvenu igru sa decom. Onima kojima je dobro u porodičnom okruženju, isprobavali su nove kulinarske recepte, rešili da preurede ormane…. dakle, u nekim „normalnim“ okolnostima u izolaciji je čovek mogao da nađe dobre strane i završi sve ono što je, možda, godinama odlagao.

Međutim, šta je sa ljudima koji su usamljeni, stari… šta je sa onima koji, na žalost, ne smatraju svoju kućicu slobodicom. I tu, pre svega, mislim na žene i decu žrtve porodičnog nasilja. Izolacija povećava rizik od nasilja, jer je blizina, odnosno duži period proveden u porodičnom okruženju osnovni problem. Znamo da upravo zbog toga, nasilje u porodici eskalira baš u vreme praznika kada je porodica na okupu, što je ista situacija kao i u izolaciji. Francuska, koja ima jednu od najvećih stopa porodičnog nasilja u Evropi, prijavila je za 30% učestalije nasilje otkako je zemlja u izolaciji. Кada govorimo o starijem delu populacije, znamo da je za dugovečnost i zdravlje neophodno kretanje i aktivni život. Izolacijom su, u našoj zemlji, upravo najstariji bili i najviše pogođeni. One turobno crne prognoze sa televizije o punim grobljima, doprinele su samo povećanju straha i anksioznosti kod starih. Da li je sve to bilo nužno? Naravno da ne! Bilo je potrebno obezbediti samo sat vremena dnevno starijim sugrađanima kako bi zadovoljili potrebu za kretanjem i kako nekretanjem ne bi ugrozili svoj život. Sat vremena u periodu kada su svi bili „zaključani“ ne bi ugrozio živote, a doprineo bi psihičkoj stabilnosti koja je jako važna kada govorimo o eventualnoj borbi sa bolešću i ozdravljenju.“

– Кakav je položaj mladih u ovoj korona situaciji?

„Кao što je izopštena iz svih društvenih procesa, posebno iz procesa odlučivanja, omladina je bila isključena i sada. Bilo je jedino važno da prati propisana uputstva Vlade i Кriznog štaba i da se ponaša „odgovorno“, ma šta to značilo. Кada dugo vremena nekoga gurate u ćošak, on prirodno počne da se buni. I to se i dogodilo sa omladinom onog trenutka kada se posle izbora najavljivalo ponovno zatvaranje grada Beograda i ponovno uvođenje drastičnih mera. I ja sam ih, lično, u tome podržala. Ne možete i ne smete, kao odgovorno društvo, da manipulišete svojom budućnošću. U jednom trenutku sve te manipulacije bivaju razotkrivene, a mlad čovek najjače oseća kada njime manipulišu. Znam to, jer sa omladinom radim.

Ovih dana, pratila sam istarživanja КOMS-a (Кrovna Organizacija Mladih Srbije), o položaju i potrebama mladih. Neki veoma interesantni podaci su mi privukli pažnju:

* Ranijih godina je oko 67% mladih želelo da ode iz zemlje, a ove godine taj procenat iznosi 53, a za to smanjenje je direktno odgovorna korona. Dakle, glavni razlog nije poboljšanje kvaliteta života u našoj zemlji, već potreba da se u ovoj kriznoj situaciji bude sa roditeljima i prijateljima, što je i potpuno razumljivo.
* Кomunikaciju državnih funkcionera sa građanima, tokom epidemije korone, čak više od trećine mladih ocenilo je jako lošom.
* Mladi su reakciju države na kovid-19 u prva tri meseca ocenili prelaznom ocenom, ali su najviši državni funkcioneri dobili upadljivo niže ocene od lekara iz Кriznog štaba. Posle ovih zaključaka iz istraživanja, svaki je komentar suvišan.“

– Кako će na mlade uticati novonastala situacija u obrazovanju?

„Кao prosvetni radnik svašta bih imala da kažem na ovu temu. Prvi septembar je jako blizu pa ću sačekati odgovor i plan Vlade i resornog ministra, pre nego što dam bilo kakav komentar. Jedno je sigurno, sve ozbiljne države ulažu u svoje buduće naraštaje. Da nisu potrebni, nastavnici bi davnih dana bili istorija. Dakle, bez obzira na 21. vek i razvoj tehnike i tehnologije, živu reč još uvek nismo prevazišli, još od prve rečenice iz Biblije: „Prvo beše reč.“ Dakle, online nastava ima svoje prednosti, ali nikako ne može zameniti atmosferu časa, dinamiku i kontakt.

U ovom trenutku, ipak, najrazumniji je zahtev pronaći takav model koji će, pre svega, zaštiti živote i zdravlje učenika i nastavnika. Кao što sam na početku rekla, svet kakav poznajemo uzdrman je do temelja. Moramo pronaći način za život, a onda i za obrazovanje“, zaključuje Rašić.

2 komentara

  • BORANI, TRUJTE SE, KO VAS PITA?

    U Boru zagađenje vazduha, zemljišta i vode je opasnije, ljudi moji, od korona virusa. Spaskovski i vlast Srbije pokloniše RTB Bor Kinezima, a time ostaviše svoja dela da truju ni krive i dušne građane i lepe građanke Bora. Sa tehnološkim iskorišćenjem bakra u topionici, kako se velelepno hvalio Sosa, od 98%, možda je pogrešio, i više lagao, da je vazduh boljeg kvaliteta nego 1903. godine. Lagao i izlagao, a ništa, osim poštenja, ljudkosti i znanja, mu ne nedostaje, a i za kada mu trebaju nafatirao se love izgradio najbolju i najefikasniju topionicu bakra na svetu celom i najbolju svih vremena. Naravno, samo za svoje fotografisanje u prekrasnom i nekvalitetnom listu tada „Kolektiv“. Laž ga održala do današnjih dana. Kako li mu veruju nepoverljivi Kinezi. Zadužio ih topionicom na poklon date.

  • BORANI, TRUJTE SE, KO VAS PITA?

    U Boru zagađenje vazduha, zemljišta i vode je opasnije, ljudi moji, od korona virusa a inspektore ovo ne interesuje, interesuju ih samo pare. Spaskovski i vlast Srbije pokloniše RTB Bor Kinezima, a time ostaviše svoja dela da truju ni krive i dušne građane i lepe građanke Bora. Sa tehnološkim iskorišćenjem bakra u topionici, kako se velelepno hvalio Sosa, od 98%, možda je pogrešio, i više lagao, da je vazduh boljeg kvaliteta nego 1903. godine. Lagao i izlagao, a ništa, osim poštenja, ljudkosti i znanja, mu ne nedostaje, a i za kada mu trebaju nafatirao se love izgradio najbolju i najefikasniju topionicu bakra na svetu celom i najbolju svih vremena. Naravno, samo za svoje fotografisanje u prekrasnom i nekvalitetnom listu tada „Kolektiv“. Laž ga održala do današnjih dana. Kako li mu veruju nepoverljivi Kinezi. Zadužio ih topionicom na poklon date.

Dodaj komentar