Postoje tajne koje nikada neće biti otkrivene. Postoje mesta kojima samo odabrani znaju pravu namenu. Postoje ljudi koji imaju neslućenu moć. Moć da komuniciraju sa onostranim. Moć da pređu drevni Had, uđu u raj i pakao i odande izvuku duše umrlih, da ih živi mogu videti i sa njima komunicirati.
Kada nešto pođe po zlu, kada se nesreća nadvije nad dom i ukućane, kada treba doneti neku veoma važnu odluku, kada su u nedoumici kojim putem krenuti, kada im se čini da zemaljska mudrost nije dovoljna, meštani Krajine i Homolja pribegavaju prostom rešenju – potraže savet od mrtvih!
Nije ovo lako učiniti. Treba imati dosta snage i hrabrosti. Kada se duša umrlog izvede iz sveta onostranog, s njom se mora postupati obazrivo, jer je i najmanji nepromišljen gest ili izgovorena reč mogu zauvek vratiti u carstvo tame. Ritual prizivanja mrtvih ima svoja stroga pravila. Jedno od njih je da se prilikom komunikacije sa dušom umrlog ne sme pustiti suza. Dozvoljena su samo kratka i jasna pitanja. Odgovori na pitanja pokojnika se moraju dati. Tu nema laganja. Ni prevare.
A osnova svega je poznavati osobu, međutim, koja ima sposobnost da uspostavi kontakt sa dušom pokojnika, „izvede“ je iz okruženja u kojem obitava i dovede na razgovor sa zainteresovanim živim bićem, uglavnom bračnim drugom ili članom najuže familije.
Među retkim živim medijumima u Srbiji je i baba Roska koja živi u selu Gamzigrad pored Zaječara.
Simpatična bakica Roska na prvi pogled ne odaje svoje skrivene sposobnosti. Razgovor sa njom je prijatan i opušta. Jedino njene oči govore da možda krije tajnu.
Baka Roska priča počinje time da je “moć” stekla još kao devojčica. Kaže da je tada bolovala od nepoznate bolesti koja joj je ukočila sve zglobove, naročito kolena i stopala. Nije se mogla maći iz kreveta. Noge su joj bile natečene i pomodrele, gotovo crne. Trpela je nesnosne bolove koje niti jedan lek nije uspevao ublažiti. Njeni ukućani i poznanici su je gotovo otpisali. Ostavljali su je da dane provodi u krevetu, dok su oni cele dane provodili na imanju. Od nečega se moralio živeti.
“Baš u tom trenutku kada sam posustala duhom desilo se ČUDO! Pored mog kreveta pojavio se čovek sa bradom, a pored njega i sveci. Ponudili su mi da se nagodimo. Rekli su mi da će me izlečiti, ali da ću do kraja života morati da ispunjavam misiju. a to je da ljudima moram da pomažem u komunikaciji sa “onim” svetom”, kaže baba Roska.
Devojčica, izmučena bolešću i iscrpljena ni jednog momenta nije razmišljala, odmah je pristala.
Nakon kratkog rituala kojeg gotovo da nije zapamtila, Roska je najednom prohodala! Njeni roditelji se nisu mogli načuditi kada su je istog popodneva ugledali na udaljenoj pojati, gde je peške došla.
Roska od tada do danas ispunjava svoj deo pogodbe. U njenoj kući svi su dobrodošli. I svima će pokušati da pomogne.
Baba Roska pokojnike priziva u čaši vode. Uzalud smo treptali i trljali oči da bi bili sigurni da li je senka u čaši stvarna, ili samo opsena. Bila je tu. Odgovore na postavljena pitanja, koje smo Roskinim posredovanjem dobili od oca koga smo prizvali sa „onog“ sveta su nas još više začudili. Roska ih nikako nije mogla znati!
Od „rekvizita“ potrebnih da baka Roska prizove pokojnika potreban je deo njegove garderobe, ili neki predmet kojim se za života služio, njegova fotografija, ako je posedujete, beli peškir, simbolični poklon pokojniku i sveća.
Pa ako imate bilo šta što niste uspeli da kažete nekom bliskom za života, ako vam treba „onostrana“ pomoć ili savet, ili jednostavno želite da još jednom popričate sa nekim bliskim koji je preminuo, samo izvolite – Roska vas čeka!
Izvor: tvbest.rs
Dodaj komentar