Predstavom “Čovjek visine” nastavljen VII Festival pozorišnih formi
Festival malih pozorišnih formi nastavljen je sinoć duodramom “Čovjek visine”. Predstava je nastala u koprodukciji Beoarta i Turističke organizacije Budve i Narodne biblioteke Budve. Tekst Ane Đorđević režirala je Jana Maričić, a pred zaječarskom publikom maestralno su odigrali glumci Nebojša Milovanović i Bojan Žirović.
Predstava „Čovjek visine” je dramatizacija fiktivnog susreta i razgovora dveju značajnih istorijskih ličnosti s početka 20. veka, mitropolita Mitrofana Bana (Nebojša Milovanović) i slikara Uroša Predića (Bojan Žirović), koji polemišu o ideji podizanja Mauzoleja na Lovćenu, ali se dotiču i drugih važnih društveno-političkih tema tog vremena.
Radnja je smeštena u Cetinjski manastir 1920. godine, nekoliko meseci pre mitropolitove smrti. Jednim delom zasniva se na autobiografskoj knjizi objavljenoj pod nazivom “Životopis ili Uspomene iz života Mitrofana Bana”.
“Činjenica da je obnovljenu kapelu na Lovćenu dvadesetih godina prošlog veka oslikao upravo Uroš Predić, poslužila je autorki teksta da spoji ovog slikara i mitropolita Mitrofana Bana. Istorijske pozicije Predića nisu takve, one su izmaštane za potrebe ovog dijaloga“, istakao je glumac Bojan Žirović, govoreći o liku koji tumači u predstavi.
U zamišljenom razgovoru aktera koji zastupaju različite pozicije, Mitrofan Ban je onaj koji se protivi izgradnji Mauzoleja na Lovćenu i smatra da je važnije obnoviti zavetnu Kapelu Petra II Petrovića Njegoša, dok se slikar Uroš Predić zalaže za njegovu izgradnju i na Mauzolej gleda kao na visokoestetsko umetničko delo.
Predićev stav je da se za svoja uverenja, ukoliko nisu nečasna, treba boriti do samog kraja. Mitropolit ispred ličnih interesa stavlja stavove i uverenja pravoslavne crkve. Za mitropolita su svi zakoni, osim Božjih, nestalni, promenljivi i porozni.
Da li možemo prevazići razlike i poštovati jedni druge?
Dok gledamo predstavu, nameće se pitanje možemo li da prevaziđemo razlike a da pri tome poštujemo jedni druge, da uvažavamo autonomiju i ideale onoga ko sedi preko puta nas.
“Već tri godine igramo ovu predstavu i trudimo se da igramo dokumentaristički kako bi publika mogla da doživi ono što se u prošlosti događalo iza zatvorenih vrata, da zaviri u salonske razgovore koji su se često vodili na ‘ivici noža’, kada su oni koji su imali veliku odgovornost morali da donose neke važne odluke koje se tiču budućnosti naroda. Ovo je dijalog ljudi koji su suprotstavljeni, koji se ne slažu, koji su na potpuno različitim krajevima. Ali koji se poštuju i koji ravnopravno iznose svoje argumente. “Čovjek visine” je upravo onaj čovek koji poseduje takvu širinu“, istakao je večeras glumac Nebojša Milovanović.
Festival malih pozorišnih formi nastavlja se danas, a na repertoaru četvrte festivalske večeri je predstava „Pupin – poslednji sanˮ. Ovu duodramu je režirao Miloš Pavlović, a u njoj igraju Dušan Matejić i Vjera Mujović.
ZaječarOnline/O.B.
Dodaj komentar