Istraživanja u cilju saznanja da li konzumiranje umerene doze vina na dnevnom nivou može poboljšati zdravlje sve su popularnija širom sveta. Rezultati analiza doveli su do zaključka da je konzumiranje vina dobro za organizam, sve dok se u tome ne pretera.
Grožđe, a samim tim i vino koje je njegov proizvod bogato je polifenolima. Polifenoli su najmoćniji prirodni oksidansi. Njihov uticaj na zdravlje je ogroman jer doprinose održavanju mladalačkog izgleda kože, podstiču varenje, poboljšavaju raspoloženje, pomažu u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti, kao i kardiovaskularnih oboljenja.
Da li je zdravije crveno ili belo vino?
Odgovor leži u samoj količini polifenola koje obe sorte vina sadrže. Kod belog vina njihova ukupna količina se kreće između 30 i 120 mg/l dok u rozeu ta brojka varira između 200 i 500 mg/l. U kvalitetnim crvenim vinima, količina polifenola može dostići i do 4000 mg/l!
Ove brojke dovode do prostog zaključka da je količina polifenola u crvenom vinu mnogo veća nego što je to slučaj kod belog, pa crveno vino ima i veći uticaj na zdravlje. Neka istraživanja pokazala su da umereno konzumiranje crvenog vina čak može doprineti smanjenju rizika od bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.
Šta je to “Vinska terapja”?
Istraživanja o uticaju vina na zdravlje otišla su toliko daleko da je jedna bolnica Velikoj Britaniji sa sigurnošću mogla da uvede terapiju koja sadrži redovno konzumiranje crvenog vina u cilju smanjenja holesterola i smanjenja rizika od moždanog udara.
Ne sme se preterivati!
Ključ svega je umerenost. Prosečna količina koja se dobija uzimajući u obzir sva istraživanja na ovu temu je 1-2 čaše vina dnevno. Ipak, ako se počne preterivati, sve dobre strane padaju u vodu jer će prevelika količina alkohola poništiti benefite.
Dodaj komentar