BOLOVANJE NAKON OTKAZA?

Kada poslodavac može sumnjati?

1. Ako se bolovanja ponavljaju često, u kratkim intervalima
2. Ako bolovanje počinje petkom ili završava ponedeljkom
3. Ako je bolovanje retroaktivno izdato ili traje neuobičajeno dugo
4. Ako se bolovanje javlja odmah nakon otkaza ili traje do kraja otkaznog roka
5. Ako zaposleni unapred najavi da će biti bolestan
6. Ako sledi nakon odbijenog odmora ili odmah posle godišnjeg odmora

U takvim slučajevima poslodavac može kontaktirati Medicinsku službu (Medizinischer Dienst) koja sarađuje sa zdravstvenim osiguravajućim društvima, a njihov izveštaj sadrži samo zaključak: da li je bolovanje validno ili ne. Interni lekari firme (Betriebsarzt) nemaju pravo da osporavaju bolovanje.

Ukoliko se pokaže da je bolovanje bilo neopravdano, poslodavac može uskratiti isplatu, a slučaj može završiti na sudu.

Šta kaže zakon u Hrvatskoj?

U Hrvatskoj je takođe obavezno dostaviti potvrdu o bolovanju, i to od prvog dana, ako to poslodavac zahteva.

Iako se često predaje nakon 3 dana, poslodavac može zahtevati ranije dostavljanje, naročito ako sumnja u opravdanost.

Tokom bolovanja, radnik mora biti na prijavljenoj adresi, osim ako je opravdano odsutan zbog lečenja.

Sumnjiva bolovanja – posle otkaza, tokom praznika ili posle godišnjeg odmora – sve češće se proveravaju, Fenix-magazin.

HZZO (Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje) ima pravo da proverava bolovanja i, ako se utvrdi nepravilnost – poput napuštanja mesta stanovanja bez dozvole – naknada se može uskratiti.

Poslodavac može zahtevati i dodatni lekarski pregled.

U sistemima zasnovanim na poverenju i pravilima, i zaposleni i poslodavci imaju prava – ali i obaveze.

Lažno bolovanje može značiti gubitak naknade, sudski spor, pa čak i štetu po reputaciju zaposlenog.