Antibioticima se leče bolesti izazvane bakterijama i oni nemaju nikakvo dejstvo protiv virusnih infekcija i zbog toga ih ne treba koristiti u slučaju gripa, kao ni kod lečenja oboljenja izazvanih gljivicama, savetuju lekari.
Antibiotici leče isključivo bakterijske infekcije ili se koriste za njihovo sprečavanje. Ne leče ni prehladu ni grip. Prema rečima Dr Žakline Najdić načelnice Službe za zdravstvenu zaštitu predškolske i školske dece Zdravstvenog centra Zaječar, da bi lečenje antibiotikom bilo korisno, prvo treba postaviti tačnu dijagnozu.
“Antibiotici mogu spasiti život, ali je njihova neadekvatna upotreba dovela do povećanja broja mikroorganizma koji su otporni, odnosno rezistentni na antibiotike. Rezistencija znači da je bakterija razvila način da se odbrani od dejstva leka i da taj lek na nju više nema dejstvo. Kada bakterije postanu otporne, lečenje bolesnika biće duže, a može biti i neuspešno i završiti se loše po bolesnika. Za sprečavanje razvoja rezistencije posebno je važno prilikom upotrebe antibiotika pridržavati se doze, doznog intervala i dužine lečenja, rekla je Dr Najdić.
Antibiotici deluju isključivo na bakterije i nemaju nikakvog uticaja na viruse. Mnogi misle da će im kod prehlade, kašlja, bolova u grlu baš antibiotici pomoći. U našoj zemlji antibiotik je do skoro mogao da kupi sam pacijent bez lekarskog pregleda. To je znatno doprinelo njihovoj neefikasnosti, jer su česte respiratorne infekcije u velikom procentu izazvane virusima.
“Kod virusne infekcije najznačajnija je potporna terapija. Dajemo simptomatsku terapiju, za povišenu temperaturu, povećan unos tečnosti, mirovanje, ležanje, upotreba vitaminskih preparata, odnosno vitamina C, pre svega. Antibiotike uvodimo onda kada dođe do bakterijske superinfekcije koja mora biti dokazana putem laboratorijskih analiza. Svaki organizam je za sebe i neće svaki organizam reagovati isto na određeni lek. Ne treba uzimati lekove za koje se ispostai da su dobro delovali kod komšisjkog deteta. Lek se uzima samo po preporuci lekara. Za svaku bolest postoji određeni lek. Ne postoji univerzalni antibiotik koji bi delovao na sve bolesti. Antibiotik treba primeniti onda kada lekar to kaže u tačno određenoj dozi i u tačno određeno vreme”.
Prekomerna, a naročito neopravdana upotreba antibiotika dovodi do sve veće rasprostranjenosti rezistencije.
“Zbog neracionalne, neadekvatne i nekontrolisalne upotrebe antibiotika dolazi do smanjenja dobre bakterijske flore u crevima pa dolazi do razvoja onih bakterija koje nisu dobre za naš organizam i dolazi do razvoja gljivica koje deluju toksično u crevima smanjujući imunitet deteta, a zna se i potvrđeno je da je glavni odbrambeni imunološki sistem deteta ustvari lociran u crevima. Neracionalnom dugom i čestom upotrebom antibiotika mi uništavamo imuni sitem u crevima odnosno korisne bakterije u crevima”, objašnjava Dr Žaklina Najdić.
Postoji oko 3 000 prirodnih i oko 60 000 sintetičkih anntibiotika. Kako ističe Dr Najdić, do 2015 godine Srbija je važila za jednu od zemalja koja ima izuzetno visok procenat korišćenja antibiotika pogotovo u virusnim infekcijama, čak 90 %.
“Znači svaka poseta lekaru od 100 pacijenat zbog bezazlene virusne infekcije 90 njih je dobijalo antibiotik. Međutim 2015. godine je krenula pozitivna kampanja gde se radilo na podizanju svesti kako lekara tako i stanovništva. Poslednji podaci iz 2018. godine pokazuju da je smanjena upotreba antibiotika čak za 30 % , što je veliki korak”.
Antibiotici su lekovi koji spašavaju živote, ali postaju sve otporniji na bakterije, jer se troše previše i često zloupotrebljavaju. Mnogi ljudi još nisu svesni činjenice da su antibiotici korisni samo ako se koriste racionalno, a za čovečanstvo je alarmantan podatak da već godinama na tržište ne stižu novi antibiotici jer je njihova proizvodnja vrlo skupa i farmaceutskoj industriji dugoročno neisplativa.
Dodaj komentar