Kultura

Zoran Radmilović – Život na filmu

U okviru pratećeg programa trećeg dana 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u foajeu Zaječarskog pozorišta otvorena je izložba Jugoslovenske kinoteke iz Beograda pod nazivom „Zoran Radmilović – Život na filmu“ autora Aleksandra Erdeljanovića i Irine Kondić.

Tom prilikom direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić rekao je da je lepo sarađivati sa jugoslovenskom kinotekom i podsetio da su neki projekti već urađeni a neki započeti

“Uradili smo jedan program vezan za Dragišu Stojadinovića i to ćemo nastaviti. Njegovo delo i lik osvetlićemo sa više strana. Ljudi iz kinoteke će nam pomoći da nastavimo ono na čemu smo danas, ja mislim, stavili tri tačke a to je omaž Živojinu Pavloviću. Da svake godine, počev od iduće, organizujemo jedan stručni skup o Živojinu Pavloviću i da to bude onako kako treba. Večeras imamo jedan lep program koji se uklapa u ovaj festival a to je „Zoran Radmilović na filmu”, rekao je Đuričić.

Izložbu su upriličili Irina Kondić kustos i Aleksandar Erdeljanović, upravnik arhiva jugoslovenske kinoteke, čovek vrlo poznat u svim stručnim krugovima u Evropi a kod nas posebno cenjen zato što je pronašao prvi srpski film “Karađorđe” i predstavio ga javnosti.

Erdeljanović je istakao da je Zoran Radmilović bio multimedijalna ličnost iako je njegov filmski rad i rad na televiziji i filmu, možda manje poznat od maestralnih uloga u pozorištu. Na televiziji je snimio čak 33 serije i 55 TV filmova i drama. Igrao je ukupno u 22 igrana filma u periodu od 1962. do 1986. godine.

Prvi put na filmu se pojavio 1962. godine u jednom od naših prvih novotalasnih filmova “Čudna devojka”, jednom izvanrednom epizodom mladog novinara, kada je bio u društvu takođe mladih, kasnije istaknutih glumaca kao što su Voja Mirić i Špela Rozin.

Tokom 60-ih je polako gradio svoj imidž. Igrao je ponovo kod Jovana Živanovića u “Gorkom delu reke” ali njegove najbolje uloge su: još jedna epizoda kockara Petrovića, promašenog čoveka u legendarnom ratnom filmu Žike Mitrovića ”Marš na Drinu” zatim u filmu “Glineni golub” Tome Janića, gde igra ilegalca u ratnom Sarajevu i u još jednom bosansko – hercegovačkom filmu ”Ram za sliku moje drage” Mirze Idrizovića u kome igra mladića koji pomaže grupi dečaka da odrastu 70-ih godina je više usredsređen na rad na televiziji i u pozorištu ali i tu je ostvario nekoliko velikih uloga. Pre svega onu u legendarnu, ne samom veličinom uloge, već njegovom pojavom a to je upravo uloga radnika Radmilovića koji u duhu Rajha propagira seksualnu revoluciju u filmu Dušana Makavejeva ”Misterije organizma”. Zatim snima TV seriju ”Više od igre” gde nastupa u ulozi Kapetana Šljivića, jednog ponosnog srpskog oficira koji će hrabro poginuti na početku rata.

Krajem te decenije pravi svoju jedinu ulogu za koju je nagrađen i to na Pulskom festivalu Srebrnom arenom za najbolju mušku ulogu. To je jedna fantastična uloga Gromova, nezavršenog studenta koji se usudom sudbine nalazi u ludnici , prema noveli velikog Antona Pavloviča Čehova. Reč je o filmu ”Paviljon 6” koji je snimio rumunski reditelj Lučijan Pintilije i u kome mu društvo prave i drugi velikani našeg filma i pozorišta kao što su: Slobodan Perović, Ljuba Tadić, Pavle Vujisić i drugi.

Početkom osamdesetih, poslednjih njegovih 5-6 godina, on je već jedna od najetabliranijih ličnosti našeg glumišta i sada igra značajne karakterne ali i epizodne uloge koje vade i slabije filmove i od njih čine zanimljiva i prijemčiva dela. Tako bih u tom periodu izdvojio izvanrednu epizodu Save, nastavnika opšetehničkog u filmu Gorana Markovića “Majstori, majstori”. Taj film je nedavno digitalno restaurisan i bila je premijera u jugoslovenskoj kinoteci. Zatim tu je takođe serija “Priče iz radionice” ili “Šesta brzina” u kojoj igra majstora koji popravlja kola, ciničnog i sarkastičnog Životu i na kraju jedna od njegovih ključnih uloga Bilija Pitona u Filmu “Maratonci trče počasni krug” Slobodana Šijana.

Do kraja života Zoran će odigrati još nekoliko uloga a poslednja je bila u filmu ”Šmeker”gde igra rođaka Daču”, rekao je Erdeljanović dodavši da je šteta što je Zoran otišao prerano, u pedesettrećoj godini, ali da ono što je ostavio iza sebe na filmu svakako spada u vrh srpskog i jugoslovenskog glumišta i da će se njegove uloge još dugo proučavati a u tome će pomoći i restauracije nekih njegovih filmova koje će Jugoslovenska kinoteka preduzeti u sledećih nekoliko godina.

Zahvalivši na izuzetnoj saradnji i ukazanom poverenju zaječarskom teatru i direktoru Vladimiru Đuričiću, Irina Kondić je objasnila kako je nastala izložba i kako je postavljena.
“Ova izložba je rezultat timskog rada mojih kolega i Saše i mene, kao autora izložbe. Nije bilo jednostavno pripremiti ovaj materijal zato što nismo lako dolazili do fotografija i postera. Nemamo ih baš za svaki film pa smo morali da skidamo sa frejmova filmske trake i na taj način da vam što više prikažemo. Izložba je hronološki poređana. Kreće od prvog filma “Čudna devojka”iz 1962. i završava se sa filmom ”Više od igre” koji je nastao kao film sklopljen iz serije iz 1976.”

Dodaj komentar