fbpx

PREDIZBORNI MARKETING

Dikie Lebedi

Vratite se, Turci, sve vam je oprošteno

PREDIZBORNI MARKETING

Kakva je zemlja Balkan?

Kao iz bajke – čarobna i rodna, da uzoreš livadu i baciš šaku kamenja – rodiće.
Lepa, al ukleta – ko tuđa žena – zavadi dva oka u glavi, pa sve uništi… ni pedlja zemlje da nije krvlju natopljen.
Vazdan su nam  pričali stari  o ropstvu: o sirotoj gladnoj raji, o bahatim pašama i subašama, kadijama što su tuže i sude,  o zulumu i haraču, zločinu i lažima… o obespravljenosti i jeftinim životima, o otimačini i smrti, o progonstvu….
Skuplji ti je bio život paščeta, nego čoveka: paša migne, ode ti glava ko da je ni bilo nije.
Kaže subaša: “Vodaj, rajo opanke!”, a raja voda, pa se dim diže.
Takvo je vreme bilo.
Ko je smeo drugačije – hajdučio se, ko nije, klanjao se ko đeram: kako koje pašče onu stvar izvadi, a on se nagne.
Bilo je takvo vreme…
Bilo? Kao i da prošlo nije.
Gledam vladajuću kastu Veprograda: estradni menadažer, režiser i marketing mag u pokušaju
( ne “V” nego “F” kao Fruška Gora ), kafedžija poznat po izrabljivanju radnika, umišljeni Francuz što je krao pokućstvo, pa remio da miri kockarske dugove… sponzoruše, instant diplomci, nezvanični distributer dijetetskih suplemenata za bodibildere, tezgaroši,  sitni lopovčići i secikese….kartaroši i tapkaroši.
Zahajali, pritegli, ne misli se, ne govori se, ne diše se.
Ne smeš o bagri ništa loše reći – a kamo li pomisliti, jer i to je zlodelo!
Sve idealno: opsedaju nas investitori iz inostranstva, lije ptičije mleko, 300, 500, 1000 novih radnih mesta… 20 metra puteva, makete kružnih tokova… fabrike letećih ćilima.
Zamisli ti kad je nekom u tom raju palo na pamet da misli.
Zamisli! Svi idu u partiju po mišljenje, em lepo, em ga dele gratis, a on misli.
Vid budale, našao se glumac da misli. Naveo na zlo i nekog pajtaša, pa stali da pevaju….
Ne prođe dugo, šatro slučajno, eto ti sistematizacije sa šut kartama. Možeš misliti, baš sasvim slučajno  ove dve “budale” ispušiše otkaz.
Slučajno… jes,slučajno ko što su oni slučajni prolaznici svi slučajno iz SNS.
Nije vele, nisu otkazi politički, nemaju škole, nemaju znanje, nema ih na poslu, piju ko spužve…. ma nije, ljudi – kunu se da nije. ( Ko kurva u nevinost: Prvi si mi, dece mi! )
Ok, nije politički – da dokažu osnovaše “komisiju” koja će to i da potvrdi, jednako stručno i savesno kao i ona što se bavila slučajem “Helikopter”.
Okupiše se boemi i prijatelji, da zapevaju i zaigraju,  da prikupe neki dinar za kupovinu
istorijskog histeroskopa, preko potrebnog za dijagnostiku i lečenje – mora se, kad država ne da. Pardon: nema para. ( Za trtomuđenje i kerebečenje “srpske” majke na Trgu ima; al za histeroskop NEMA! )
Ponovo iz sasvim nepolitičkih razloga glumcu  iz prethodne priče, zabranjuje se
ulazak u pozorište: nije podoban da učestvuje u humanitarnoj zabavi, jer Mungos i Musavi Francuz smatraju da mu tamo nije mesto.
Mungos i moralna gromada Francuz smatraju… oni misle… o, zemljo otvori se.
Ko je bre ovde lud?
Kako  Vas BRE nije sramota?
Imate li obraza da izađete na ulicu, pogledate u oči sve one devojke i žene kojima od tog
histeroskopa život zavisi, i kažete: “OVO NEMA VEZE SA POLITIKOM.”?
Kad god se pomislim zašto smo ovde gde jesmo, uvek se setim one čuvene:
– Ko ti iskopa oko?
– Brat.
– A, zato je tako duboko.
Vratite se, Turci, sve vam je oprošteno.
Dikie Lebedi

 

 

Dodaj komentar