fbpx
Društvo Izdvajamo Srbija

Vernici Srpske pravoslavne crkve slave Đurđevdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici 6. maja slave Svetog Georgija – Đurđevdan.

Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

Sveti Georgije je radio kao tribun u službi cara Dioklecijana. U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a Đorđe je ispred cara rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. Kada je zatvoren u tamnicu, on se stalno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti. Кada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Zbog toga car je odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine.

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu (verovatno carica Aleksandra). Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je “proždirala” brojne nevine hrišćane. Prema verovanju Sveti Georgije je pobedio aždaju i svojom zadao smrtni udarac “neznaboštvu”.

Takođe, 16. novembra, Srpska pravoslavna crkva slavi Đurđic, u znak sećanja na prenos moštiju svetog velikomučenika Georgija u novi hram.

Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja

Prema verovanju, na današnji dan se sreću zima i proleće.

Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u reku. Prema predanju, venčić ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet, štiti od uroka, daruje plodnost, vraća ljubav. Neki venci se stavljaju da stoje iznad vrata u kući čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.

Seku se vrbe i onda se one stavljaju na kuće. Deca uglavnom dolaze uveče i skidaju te venčiće. Venac ukraden sa devojčine kuće simboliše to da onaj koji ga ukrade jednog dana može da postane njen budući muž.

Uoči Đurđevdana, u vodu se spuštaju: dren (da deca budu zdrava kao dren), zdravac (da je puno zdravlja u kući) i grabež (da se momci grabe oko devojke), a potom i crveno jaje od Uskrsa, koje se nakon toga stavlja pod ružu u bašti da prenoći. Tom vodom se ujutru umivaju svi ukućani.

Na ovaj dan odlazi se na “Đurđevdanski uranak”, na neko mesto u prirodi, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće, i tamo se sedi do podneva.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem “da budu zdravi kao zdravac”, koprivom “da kopriva opeče bolesti sa njim”, i selenom “da im duša miriše kao selen”.

Prema verovanju, na Đurđevdan domaćini žrtvuju jagnje koje se namenjuje Svetom Đorđu, a veruje se da ovaj ritual ima zaštitnu moć i da cele godine štiti od vradžbina i uroka.

Đurđevdan je praznik stočara, pa su se običaji najduže zadržali u planinskim krajevima. Žene u planinskim krajevima pre sunca idu u planine i beru: koprivu, kopitnjak, cisaču, omilen, odolen, petlovu krestu, petlovo pero, đurđevak, povratu, oman, brizdavac, mlečiku, ječam, zlatnoglav, beli slez, zečije uši, privatnicu, debelicu, vratič, kravljaču, podbel, navalu, kozlac, gorocvet, kukurek, mečju šapu i nalome grančice od leske, drena i graba. Svaka travka i cvet ima svoje značenje. Majke vode u trave kćerke, a svekrve snahe, pa im pokazuju koja je koja trava. Sve to umešaju u mekinje i nahrane ovce.

Prema predanju, na Đurđevdan ne valja spavati, da ne bi bolela glava, a ako je neko spavao onda na Markovdan mora da spava na tom istom mestu.

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Romi tradicionalno slave Đurđevdan kao jedan od najvećih praznika koji simboliše dolazak proleća.

Ovaj praznik je i “dan okupljanja hajduka”, odnosno hajdučki sastanak.

Đurđevdan proslavljaju Grci, Rusi, Bugari, Srbi, Englezi, Francuzi, Nemci, Italijani…

Dodaj komentar