Društvo Izdvajamo

Veliki petak, dan kada je Isus Hristos razapet na Golgoti

ilustracija/pixabay.com

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti. Veliki petak je najtužniji je dan u hrišćanstvu.

Na Veliki petak stradao je na krstu Isus Hristos, osuđen je i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude. Kao što je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, pre petka ujutro apostol Petar se u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda. Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti, obesio se.

U pravoslavnim hramovima, na večernjim bogosluženjima na ovaj dan obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji simbolično predstavlja Hristov grob, iznosi plaštanica. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Nakon toga, plaštanica se potom polaže ispred oltara. Vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona. Ponegde je običaj da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.

Za Veliki petak vezuju se mnogi običaji

Na Veliki petak se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Zabranjeno piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi.

Veliki petak je u kalendaru obeležen crvenim slovom, te se ne rade nikakvi poslovi. Ipak, prema predanju, na Veliki petak metlom treba malo počistiti kuću, a zatim tu metlu baciti, kako bi sa njom iz kuće izašlo sve zlo.

Ovaj dan je najbolji za kalemljenje voća.

Na ovaj dan ne sluša se nikakva muzika, ne pušta se muzika, a ni crkvena zvona se tog dana ne oglašavaju.

Prema verovanju, devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod svoj jastuk, sanjaće te noći budućeg muža.

Ako danas operete kosu, cele sledeće godine vas neće boleti glava.

U narodu se kaže ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano očekuje se veliki rod voća.

Farbanje jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih običaja, koji se nije iskorenio, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Domaćica, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice koja je osvećena u toku vaskršnjeg posta. Na šporetu vri voda sa bojom, a domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena.

Jedno jaje, obično crveno i ono koje se prvo ofarba, ostavlja se kao Čuvarkuća do sledećeg Vaskrsa, a prema verovanju to jaje štiti domaćinstvo od elementarnih nepogoda i drugih nevolja.

 

Dodaj komentar