Velika pljačka budžeta!?

Novine kupujem samo nedeljom – jedino tada imam vremena da na miru popijem kafu, doručkujem i osetim se kao čovek. U novinama se, većinom, ne može pročitati ama baš ništa pametno, naročito u vreme emitovanja nekog od “reality show” programa, ali to je deo nekog mog ličnog rituala.

Ustala, raščupana se odvukla do pekare, pokupila doručak, novine na trafici, pristavila kafu, rasklopila novine: bum! Na naslovnoj strani umesto standardne guzice neke starlete naslov: Pohapšena budžetska mafija! Šta bre? Čitam i ne verujem! Vladajuća ekipa dosetila se kako da jadi budžet sa svojim kompanjonima.

Sve počinje sa šefom javnih nabavki Rašom Karamatijevićem: lik raspiše tender ili jnmv za nabavku određenog dobra za potrebe grada.  Razume se, odmah kreće trka oko toga ko će dobiti posao, a da bi bio jedini koji će da ispuni uslove, moraš da budeš u dobrim odnosima sa vladajućom ekipom, ili da se dovoljno potrudiš da ispuniš njihove zahteve. Jasno kao dan, u ovako mršavoj ekonomiji svako gleda da prigrabi posao.

Posao se obavi, firma ispostavi račun i onda se čeka plaćanje…. čeka, čeka… čeka, a čekanje ponekad ume baš i da se otegne. Naravno da nisi lud da tužiš grad – pa, da ti inspekcija jaše na grbači i da te blate po medijima.

Kada se čekanje otegne dovoljno u igru uskače neko od standardnih “pregovarača” koji se ponudi da ubrza naplatu po principu: Isplatićemo ti sva dugovanja, ali … da nam daš toliko i toliko na ruke, pa ti biraj: da li ti je slađe 30 miliona dugovanja, ili 30 miliona na računu, minus reket.

Razume se da često obećavaju da će ti novac zapravo vratiti, i da to nikako nije lova za lične potrebe, već za opšte dobro – samo da klub izađe iz blokade, ili da se odblokira račun ustanove ili tako nešto… – kaže anonimni svedok saradnik. Jedan od najčešćih pregovarača bio je vlasnik detektivske agencije “Plavci” Zoran Tonić – lik kao pogura isplatu, a onda javi kad i gde trebaš da se nacrtaš sa lovom, i gotova stvar: tebi lova legne na račun, a ti sa koferčetom sačekaš kontakt. Naravno da ti ne pada napamet da isfintiraš da ćeš dati lovu – em posla više nikad nećeš videti u životu, em će ti tabadžije i svi ostali disati za vratom dok si živ – nastavlja se priča svedoka. Tako je priča išla i sa preduzećima A.D “Šut” i “Termo-Don”, i brojnim drugim preduzećima koja su pristajala na reket.

Razume se da vlasnici preduzeća nisu sasvim naivni i ojađeni: pri raspisivanju tendera ugrade se oni u cenu, poveća se malo to i prenaduva. Tako barem pokazuje slučaj nabavke farbe kojom su mazane bandere i ogradice.

Kuda je išla lova? Svuda: malo na ženske, malo na razvoj sporta,  malo na putovanja, malo na potrebe partije, malo na više nivoe – svako traži svoj deo kolača. Pa da, nekom je baš prekipelo i propevao je i eto ti masovnog hapšenja!

Prvi put u istoriji Srbije u istom danu uhapšeni: gradonačelnik, šef javnih nabavki, predsednik skupštine i drugi brojni viši i niži funkcioneri. Vučić najavio nastavak obračuna sa budžetskom mafijom – a, priča se da je reket išao i preko policije! Čitam iznova i iznova i očima ne verujem! Ma gde je to bilo? U kom gradu cveta takav kriminal!?

Listam, gledam, listam… ko su ovi ljudi? Nešto su mi poznati! Zaklela bih se da neke od njih viđam, svakog dana, u novinama, na tv! Stani! Nemoguće!

Vraćam se na prvu stranu: Budžetska mafija ojadila Zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz….

Prenu me alarm iz sna. Šta bi ovo, ljudi moji? Sreća naša pa je ovo samo san… zar ne?

Dikie Lebedi