Usvojen prvi rebalans budžeta! Gde ide novac iz gradske kase?

Održana je druga sednica skupštine grada Zaječara, na kojoj su odbornici usvojili prvi rebalans budžeta za 2021. godinu.

Odbornici su većinom od 28 glasova usvojili Odluku o prvoj izmeni i dopuni budžeta grada Zaječara za 2021. godinu.

„Budžet iz izvora 01 smanjuje se za 193 936 000 dinara, tako da on iznosi 2 170 924 000 dinara, a ukupan budžet iz svih izvora smanjuje se za 131 783 000  iznosi 2 368 763 000 dinara. Prvi i osnovni razlog za smanjenje budžeta je bila preporuka ministarstva finansija Republike Srbije, shodno analizi prihoda i rashoda i izdataka. Razlog za rebalans je sufinansiranje projekata od strane Ministarstva privrede Republike Srbije, za završetak izgradnje infrastrukture, sređivanje saobraćajnica, ograde, vode, struje i spoljno uređenje za ovaj projekat na Kraljevici. Sledeća izmena i dopuna budžeta grada Zaječara je shodno zaključku Vlade Republike Srbije, a to je usaglašavanje mase sredstava za plate budžeta grada Zaječara, gde su plate povećane 3,5% od decembarske isplate i 1.5% od martovske isplate kod zaposlenih u lokalnoj i predškolskoj samoupravi. Planirana sredstva iz budžeta izvor 01 koji se sastoji iz izvornih prihoda iznose 352 960 000, što je 16.25% od planiranih sredstava. Ustupljeni javni prihodi su takođe planirani u iznosu od 918 314 000 dinara. Najveći procenat je porez na zarade koji je zastupljen u apsolutnom iznosu od 757 469 000. Što se tiče rashodnog dela, oni su jednaki prihodima i primanjima. U strukturi rashoda najviše imamo zastupljeno korišćenje robe i usluga. Subvencije iznose 162 450 000. Socijalno osiguranje i zaštita je 27 693 000 dinara” iznela je Valentina Đuričić, načelnica odeljenja za finansije grada Zaječara.

Odbornik Dejan Krstić postavio je pitanje zašto se 6 miliona dinara iz budžeta grada izdvaja za konkurs i izradu projekta za uređenje gradskog trga, kada već postoje nagrađivana projektna rešenja.

“Projekat po kome je uređen i trg Nikole Pašića, izrađen od strane arhitekte Branislava Jovina, koji je vrlo ozbiljan projekat nije poštovan i tokom godina u mnogome je narušen. Podignute su parkovske površine, podignut je plato za koncerte, uništena je česma koja je krasila grad, ulice koje treba da budu probijene da bi se centar zatvorio nisu probijene. Zašto dajemo tih 6 miliona kada već imamo dobar, nagrađivan projekat. Zašto “, istakao je on.

Krstić je dodao da se ne slaže ni sa planiranim spomenikom Generalu Gambeti.

“Imamo čitav spisak značajnih ličnosti i prosto je degutantno da ne brinemo pre svega o našim ljudima koji su mnogo dali ovom gradu”, rekao je on.

Takođe se osvrnuo i na bungalov naselje i upitao zašto je i to ostavljeno da propadne, pa da sada ponovo trošimo novac na istu stvar.

Gradonačelnik Zaječara, Boško Ničić, odgovorio je da projekti iz 1995. godine ne mogu da prođu jer ti projekti ne sadrže odvođenje atmosferskih voda, kao i da tada nisu postojali neki materijali koji danas postoje, te da bi za samu verifikaciju takvog zastarelog projekta bio potrošen isti novac kao i za novi projekat.

“Bilo gde da konkurišemo niko nam ne bi prihvatio projekat star 30 godina. Moramo imati projekte kako bi od donatora dobijali novac i da bismo mogli da za sredstva konkurišemo. Što se tiče Generala Gambete i Generala Colovića, oni su zajedno ujahali i oslobodili Zaječar. U čemu je tu problem? Poštovanje prema takvim ljudima je nemerljivo. Niko nije rekao da ima još zaslužnih ljudi, ali ja nisam video nikakav predlog”, istakao je Ničić.

O bungalov naselju, Ničić je rekao da je dolaskom na vlast 2017. godine upao u zamku.

“Morate pitati one koji su potpisivali takav nakaradan ugovor o čemu se tu radi. Ušli smo u posao morajući da ga završimo jer smo pritiskani od strane Ministarstva za evropske integracije koje je pravilo te ugovore za prekogranične saradnje. Tek kasnije, kada sam video šta je sve propušteno prilikom izrade projekta, ja sam se krstio. To pitanje je umesno, ali treba ga postaviti nekom drugom”, rekao je Ničić.

Odbornik Uglješa Đuričković rekao je da građani moraju da razumeju od čega se sve sastoji budžet grada.

“Budžet se preko 70% finansira iz poreza, nameta i taksi koje plaćaju sami građani Zaječara. Ostatak budžeta se dopunjuje iz trasnferisanih sredstava iz republike. Imam utisak da građani smatraju da budžet zavisi od republike, od nekog, bilo to da je predsednik ili premijer, ko treba da izvadi novac iz svog džepa i spasi nas. To uopšte nije slučaj, budžet punimo mi, to je naš novac. Grad se nalazi u velikim dugovanjima, koja su prouzrokovali upravo ljudi koji su i sada na vlasti. Budžetski deficit za ovu godinu je 170 miliona dinara, što znači da možemo zaključiti da će se grad dodatno zaduživati putem kredita koje će morati da vraćaju opet građani Zaječara. Budžet grada je oko 18,5 miliona eura, to nije mali novac, ali nedomaćinskim, nenamenskim trošenjem, činioci vlasti samo dodatno zadužuju grad, ne planirajući da konsoliduju finansije”, rekao je on.

On se takođe osvrnuo na bungalove na Kraljevici, ali i finansiranje medija.

“Ti bungalovi već su nas koštali stotine miliona dinara, a ove godine iz budžeta opredeljeno je 53 miliona za njihov završetak. Koliko novca treba još da izdvojimo da bi se to završilo? Tehnička dokumentacija za rešavanje kanala i jaruga za odvođenje bujičnih voda – 7 miliona. Pa uzmite te pare i očistite jaruge da se ljudima ne stvaraju problemi, pa da u vanrednim situacijama plaćamo mnogo više. Na zaštitu životne sredine simboličnih 11 miliona, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije 0 dinara.

Moram da pomenem i finansiranje medija. Iz gradskog budžeta novac dobijaju sledeći mediji, koji nemaju nikakve veze sa našim gradom. Agencija Southside iz Niša, 350 000 dinara, RTV Belamie iz Niša 500 000 dinara, Kopernikus Niš 900 000 dinara, RTV Majdanpek 2 miliona dinara. Direktor ove televizije je šurak gradonačelnika, a građani neka sami procene šta to znači. Lokalni mediji Zaječar online i Glas Zaječara nisu dobili ni dinara, a da nije njih, građani ne bi ni znali šta se ovde zaista dešava”, zaključio je Đuričković.

Ničić je odgovorio da nije učestvovao u procesu donošenja odluka i da su u komisiji bili ljudi koje su odredili iz “UNS-a, NUNS-a ili ne znam ni ja odakle”.

“Nisam ni na koji način komunicirao sa tim ljudima, a nije ni bilo ko iz gradske uprave. Ne znam ko je doneo zakon o tome da medijske kuće iz Loznice, Niša, Bora mogu da konkurišu za novac u Zaječaru. To je pitanje za njih, a ne za mene, ponavljam, nisam se ni na koji način mešao u proces donošenja odluka”, rekao je Ničić.

Odbornik Miloš Stojadinović govorio je o gradskom prevozu, kao i komisiji koja je donosila odluke za sufinansiranje medija iz gradskog budžeta.

“Vlast propagira priču da je gradski prevoz u Zaječaru besplatan, što nije istina. Plaćaju ga svi građani zajedno kroz poreze koje uplaćuju, ove godine konkretno 144 miliona dinara firmi iz Negotina za usluge gradskog prevoza. To bi bilo kao da kažete da vrtići koštaju 4000 dinara, koštaju mnogo više, ali ih svi građani solidarno subvenciošu kroz bužet. Takođe, umesto redovnih isplata izdavanja ljudima za prevoz, dodatno oštećujete grad za sudske troškove. Ne znam zaista zašto to radite”, pita se Stojadinović.

On je naglasio i da gradonačelnik nije rekao istinu kada je rekao da su u komisiji za dodeljivanje novca medijima sedeli stručni ljudi.

“Čuli smo od gradonačelnika da su u toj komisiji bili stručni ljudi iz Novog Sada, ali to nije istina. Sedeli su u komisiji ljudi iz Leskovca, Niša i Vranja. I to udruženje PROUNS, predstavnik dopisništva RTS-a iz Vranja i Društva novinara iz Niša. Koliko znamo ti isti ljudi, iz tih udruženja sede u komisijama i u drugim gradovima pa se pitam, kako to da sredstva u gradskim upravama uvek dobijaju mediji koji su bliski vlasti? Kako to da nikada ne naprave kiks, i daju novac nekom drugom?”, upitao je Stojadinović.

Tokom izlaganja Stojadinović je prekinut od strane predsednika gradskog parlamenta, Stefana Zankova, koji mu je dodelio opomenu i zapretio oduzimanjem reči.

“Podelili ste i udruženja novinara, a onda ste krenuli da delite novinare na one koji pripadaju vlasti i one koji pripadaju opoziciji. Ja znam da ovih drugih ima, prve još uvek nisam upoznao. Moram da zaštitim dostojanstvo medija, novinara, udruženja, ne smemo ovako da ih osuđujemo”, rekao je Zankov, nakon čijih reči je došlo do smeha u jednom delu sale.

Odbornik Dr Nenad Ristović rekao je da budžet grada nije realan.

“Ovaj, kao ni prethodni budžeti u prethodnih 9 godina nije realan. Jedino što je realno u gradu Zaječaru je da svakoga dana imamo sve manje ljudi i sve manje zaposlenih. Poslednja stvar je nekadašnji Impaz, odnosno deo sistema Imlek. Čak 64 ljudi je dobilo otpremnine i nemamo više zaposlene. Gledajući prihodnu stranu budžeta, novac koji se ubire od poreza na plate, ponovo imamo smanjenje u odnosu na ono što je planirano. To jasno govori da je broj zaposlenih sve manji, a govori i da se ne planira neko veće zapošljavanje u bilo kom privrednom subjektu”, rekao je Ristović.

On se osvrnuo i na stari problem likvidacije preduzeća.

“Bivša pomoćnica gradonačelnika, sadašnja većnica uveravala nas je će Direkcija za izgradnju Zaječara otići u stečaj, ali mi i dalje imamo likvidaciju preduzeća, i dalje imamo red veličina preko 270 miliona dinara koje ponovo moraju da izdvoje građani Zaječara i na 29.3.2021. godine iznos koji još uvek nismo isplatili bio je 74 miliona dinara. Mi za ovaj budžet nećemo glasati”, zaključio je Ristović.

Gradonačelnik Boško Ničić odgovorio je Ristoviću rekavši da nije u pravu što se tiče pada broja nezaposlenih.

“Ni promilom nismo mogli da utičemo na zatvaranje mlekare, mislim da je to katastrofa dalekosežnih posledica, ali ni na koji način ne možemo uticati na odluku privatnika. Što se tiče zapošljavanja, nista u pravu i dobro je što niste u pravu. Broj zaposlenih se povećava i na dalje će se taj trend nastaviti. Ostvarićemo mnogo više u narednom periodu. U “Gorenju” je počelo unošenje mašina, prvih 270 radnika počinju da rade, a već je otvoren konkurs za nova radna mesta u Aptivu. Već u septembru broj radnika će biti povećan na 500, a oni će obučavati novih 500 i tako sve do oktobra naredne godine kada bi fabrika u industrijskoj zoni trebalo da bude završena i kada će se svi tamo preseliti”, rekao je Ničić.

U nastavku sednice govorilo se o predlogu za promenu statuta, koji se odnosi na novi Dan grada.