Karakteristike evropskih modela uprave u zaštićenim prirodnim dobrima i pogodnosti koje lokalne zajednice mogu ostvariti u zaštićenim prirodnim dobarima bile su teme prezentacije, koja je održana u Prostoru za Pomak u Zaječaru. Tom prilikom, na prezentaciji su predstavljena i iskustva Parka prirode Vrčanski Balkan u izgradnji partnerstva.
Društvo za zaštitu životne sredine “Stara planina” radi na projektu “Provera evropske stvarnosti”, u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju iz Niša. Teme na projektu su i uloga uprave u parkovima prirode, upravljanje zaštićenim područjima, partnerstvo i očuvanju životne sredine.
Kakvo je iskustvo Parka prirode Vračanski Balkan u izgradnji partnerstva, koje su karakteristike evropskih modela uprave u zaštićenim prirodnim dobrima i koje benefite ostvaruju lokalne zajednice u zaštićenim prirodnim dobarima samo su neka od važnih pitanja o kojima se razgovaralo. O svemu ovom govorili su predsednik Društva za zaštitu životne sredine „Stara planina“ Dragan Taškov i direktor Parka prirode Vračanski Balkan Nikolaj Nenčev.
Taškov je istakao da je uloga uprave u parkovima prirode u Evropi multifunkcionalna, pa je kao takva vezana za različite oblasti delovanja. Evropski parkovi prirode aktivni su ne samo na zaštiti prirodnih resursa i klime, već i u oblasti zapošljavanja, socijalne integracije, turizma, zdravlja, kulture i obrazovanja.
“Upravljanje u zaštićenim prirodnim dobrima u Evropi je vrlo raznoliko. U Evropi imamo različite primere upravljanja, od učešća lokalne zajednice do centralizovanog upravljanja koje je slično našem upravljanju.
S druge strane i kod nas imamo upravljača JP “Srbija šume”, koje upravlja najvećim zaštićenim prirodnim dobrima po teritorji, a u nekim manjim prirodnim dobrima imamo primere da učestvuje i lokalna zajednica“, rekao je Dragan Taškov, predsednik Društva za zaštitu životne sredine „Stara planina“.
Najbolji primer upravljanja u zaštićenim prirodnim dobrima je model Francuske
Taškov dodaje da je najbolji primer upravljanja u zaštićenim prirodnim dobrima je model Francuske.
„Stara planina je najveći park prirode u Srbiji i njime upravlja JP “Srbija šume”, kao i Golijom i Radanom, kao i drugim većim prirodnim dobrima. Smatramo da je taj model visoko centralizovan i da isključuje lokalnu zajednicu i da treba koristiti i druge modele.
Najbolji primer je model Francuske. Francuski model uključuje lokalnu zajednicu na način da meštani sa teritorije parka prirode, imaju svoje predstavnike u skupštini, koja bira neki vid Upravnog odbora. Taj Upravni odbor bira upravu u parku prirode, donosi strateški plan na 12 godina i kontroliše sprovođenje tog plana.“
Upravljanje zaštićenim područjima sa sobom povlači i partnerstvo. Zbog toga partnerstvo između ključnih aktera lokalnih zajednica mora započeti planiranjem zaštićenog područja, mora biti održavano tokom odlučivanja i proglašavanja i mora se produžiti na upravljanje i nadzor, ali i podelu koristi koje proizlaze iz funkcionisanja parka.
Kako bi se podigla svest javnosti o ovim pitanjima, prezentacije su najavljene i u Knjaževcu 22. avgusta u Kući partnerstva, u 18 časova. Takođe, prezentacija će biti održana i u Nišu u Medija Centru, 23. avgusta u 12 časova, a nakon toga i u Pirotu i u Dimitrovgradu.
K.M.
