Kultura

U Pozorišnom muzeju u Zaječaru sinoć je predstavljen pesnički opus Selimira Radulovića

foto: NPTK Zoran Radmilović

U Pozorišnom muzeju u Zaječaru sinoć je predstavljen pesnički opus Selimira Radulovića, pesnika, esejiste i antologičara, upravnika biblioteke Matice srpske u Novom Sadu.

U pozdravnoj reči, direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić je istakao da je Selimir Radulović jedan od najznačajnijih živih pesnika, kome uskoro izlaze sabrana dela i sa kojim ćemo ubuduće više sarađivati.

Predstavljajući dr Zorana Đerića, koji je govorio o Radulovićevoj poeziji, Đuričić je najavio da će Đerić učestvovati u programu „Pesnici Zoranu Radmiloviću” i da će na pesnički način, posvetivši pesmu Radmiloviću, otvoriti ovogodišnje „Zoranove dane”.

Srpski književnik, prevodilac, teatrolog i filmolog, dugogodišnji upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, dr Zoran Đerić govori i piše o Radulovićevoj poeziji čak četiri decenije.

„Gotovo da nema nijedne književne nagrade koju nije dobio. Naravno zasluženo, a njegova poezija ima brojne čitaoce zato što se drži univerzalnih tema od Biblije i duhovnosti do nekih lirskih momenata. On je zaista izuzetan pesnik pogotovu kada je u pitanju duhovno pesništvo i duhovna posvećenost” rekao je pored ostalog Đerić.

foto: NPTK Zoran Radmilović

Čitavo stvaralaštvo Selimira Radulovića oslanja se na Sveto pismo jer, kako kaže, ne postoji ništa prirodnije.

„Mit i poezija govore istim jezikom – jezikom metafore. Poezija nasleđuje, prenosi i diversifikuje mit. Malom broju evropskih i srpskih pesnika je to blisko. Meni je blisko i mislim da je to najbolja definicija pesništva”, smatra Radulović.

Moderator pesničke večeri Vlasta Mladenović, pesnik, urednik časopisa “Razvitak” i odnedavno član Slovenske akademije književnosti i umetnosti sa sedištem u Varni (Bugarska), istakao je da se Selimir Radulović naslanja na vekovnu tradiciju našega naroda, lirski i tematski, te na taj način čuva i neguje naš identitet, koji uzdiže na duhovnu vertikalu.

“U svojim esejima, a ja bih  dodao i intervjuima, on spaja evropsko književno nasleđe i srpske književne domete. Posebno treba istaći njegovo kulturno pregnuće, dakako u okviru najvažnijih kulturnih institucija, pre svega Matice srpske, da se u ovom smutnom vremenu očuva naš nacionalni integritet, po čemu će nas najviše ceniti svet” rekao je Mladenović.

Dodaj komentar