Šta su pouke izbora u Zaječaru?

Nakon izbora za Skupštinu Grada Zaječara održanih u nedelju, jedna stvar je više nego očigledna – Zaječarci su po drugi put u četiri godine pokazali zavidan nivo političke zrelosti i racionalnosti, a Zaječar je ostao jedan od retkih, ako ne i jedini grad u kome Vučić nema apsolutnu većinu.

U normalnim političkim okolnostima osvojenih 42% bio bi impresivan rezultat za bilo koju partiju. Međutim, niti živimo u normalnim okolnostima, niti je SNS obična politička partija. Naprotiv, to je politički predator koji pobedom smatra samo osvajanje apsolutne većine (po mogućstvu dvotrećinske) bilo da se radi o izborima za neku zabačenu mesnu zajednicu ili za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Iz te perspektive, rezultat zaječaraskih izbora razlog je za nespokojstvo u redovima naprednjaka i daleko je od onoga na šta je Vučić navikao i čime bi mogao biti zadovoljan. Više nego bilo šta drugo, o lošem rezultatu svedoči manjak euforije i smrknuta lica zaječarskih naprednjaka u izbornoj večeri, ali i konfuzan nastup Boška Ničića prilikom objavljivanja rezultata.

Šta ovakav rezultat znači za zaječarski SNS? Pre svega, može se otvoreno reći da je ovo jedan od najlošijih rezultata koji je SNS ostvarila u poslednje tri godine. Ne samo da su naprednjaci osvojili za čak 20% manju podršku u odnosu na parlamentarne izbore održane prošlog juna, već je većina od 41 odbornika (koliko je ova partija sa SPS imala u prethodnom sazivu gradske skupštine) svedena je na svega 28 odbornika, što je SNS bezmalo dovelo u situaciju da ne mogu da formiraju stabilnu lokalnu vlast. Paradiranje ministara, obilato korišćenje javnih resursa, pa čak ni poseta Vučića i njegova obećanja o kulama i gradovima nisu bili dovoljan razlog da Zaječarci u većem broju podrže SNS.

Na izborima je očigledno izostao sinergijski efekat pristupanja pokreta “Živim za Krajinu” Boška Ničića naprednjacima koji su u zbiru na prošlim izborima osvojili oko 64% glasova. Ovo je posledica akumuliranog nezadovoljstva građana Zaječara Ničićevom dugogodišnjom vladavinom, koja je obeležena neispunjenim obećanjima, propalim projektima, brojnim korupcionaškim aferama, ali iznad svega njegovom odlukom da nakon prošlih gradskih izbora pristupi SNS-u, čime je proneverio poverenje nekoliko hiljada Zaječaraca koji su mu poverili glas verujući da glasaju za autentičnu opoziciju SNS režimu.

Postavlja se i pitanje šta bi ovakav izborni rezultat mogao da znači za političku sudbinu aktuelnog (odlazećeg?) gradonačelnika. U poslednje vreme, sve su brojnije spekulacije da su Ničićevi dani u gradonačelničkoj fotelji odborjani, te da se on nalazi u nemilosti predsednika SNS-a. Iz krugova bliskih Ničiću nema potvrde za verodostojnost takvih glasina, ali prezir sa kojim se Vučić ophodio prema njemu prilikom nedavnog predizbornog obilaska radova, više nego očito govori da u njihovim odnosima nešto nije u redu. Ničić očigledno postaje preveliko opterećenje za SNS, što Vučić naravno, uviđa i spreman je da ga odbaci, budući da više nema nikakvu političku korist od njega. U takvoj situaciji, Ničiću kao opcija ostaje povratak na scenu pokreta “Živim za Krajinu”, čiji je politički identitet nestao utapanjem u SNS, ali je upitno da li bi imao političku hrabrost da se upusti u takav poduhvat. Još važnije, postavlja se pitanje da li Ničić uopšte ima bilo kakvu kontrolu nad odbornicima koji su izabrani na lokalnoj listi SNS, ili je njihov pravi šef nosilac liste  –  Aleksandar Vučić.

Na strani opozicije, dr Nenad Ristović i njegov pokret “Pobeda za naš grad” ostvarili su fantastičan rezultat – verovatno najbolji uspeh neke opozicione opcije od 2014. Poređenja radi, rezultat Ristovićevog pokreta (oko 28%) približno je isti kao i procenat glasova koje je partija “Zajedno za Srbiju” Nebojše Zelenovića osvojila u Šapcu, uz jednu bitnu razliku – Zelenović je u izbornu trku ušao sa pozicije vlasti. Budući da je prepoznat kao vodeća opozciona opcija, što je za ovu listu privuklo najveći broj antirežimski nastrojenih Zaječaraca, pred Ristovićem stoji odgovoran zadatak da opravda takvo poverenje, jer građani Zaječara sasvim sigurno neće imati razumevanja za još jednu postizbornu podvalu.

Osim Ristovića, u gradski parlament ušla je i lista “Možemo bolje – Dragana Rašić”, sa osvojenih 7,1%, odnosno četiri mandata. Ova politička platforma, čiju okosnicu čini savez između iskusnih političara i građana koji su pokazali hrabrost da izađu iz zone komfora i upuste se u političku borbu, za svega nekoliko meseci od osnivanja postala je prepoznatljiv politički brend. Inteligentno osmišljena kampanja, kreativna upotreba društvenih mreža, uključivanje uglednih pojedinaca, kao i spremnost da se na svakom koraku razgovara sa građanima o njihovim problemima osigurali su ovoj listi poverenje Zaječaraca. “Možemo bolje” nastupili su sa pozicije autentične i iskrene opozicije, ne samo Bošku Ničiću već i Vučićevom režimu, što je pravac delovanja koji će, sudeći po izjavama lidera ove platforme, odlučno zastupati i ubuduće.

Izborni prag, doduše onaj sniženi od 3%, uspele su da preskoče još dve opozicione liste “dr Dejan Krstić” i “Zaokret – Dosta je bilo! Hrabri Ljudi!”, koje će svakako biti važno pojačanje opozicionom korpusu u zaječarskom parlamentu.

Izuzetno je važno reći da su i ovi izbori održani u uslovima koji su bili svetlosnim miljama daleko od fer i demokratskih. Na ulicama Zaječara je na dan izbora viđen uobičajeni repertoar izbornih neregularnosti. Grad je bio pod opsadom više stotina naprednjačkih aktivista dovedenih sa strane, koji su sa spiskovima krstarili ulicama i uznemiravali građane postavljajući im pitanja da li su izašli na izbore, za koga su glasali i sl. Među njima je bio čak i gradonačelnik Požarevca, jer valjda centrala SNS-a nije smela da pošalje Ničića pred svoje sugrađane. Brojna su svedočanstava i o kupovini glasova, a naprednjaci su, kako se spekuliše, za glas plaćali čak i više hiljada dinara. Samim izborima prethodile su nedelje intenzivne kampanje SNS-a u okviru koje su Zaječar posetili predsednik Vučić, premijerka Brnabić, osmoro ministara, direktori javnih preduzeća i brojni drugi funcioneri. I da se ne lažemo, niko u Zaječaru nije toliko naivan da poveruje kako su sve te posete bile u sklopu redovnih aktivnosti Vlade i ministara. Naprotiv, to je bio udžbenički primer funkcionerske kampanje, odnosno flagrantne zloupotrebe javnih resursa i njihovo stavljanje u funkciju naprednjačke pobede u Zaječaru.

Na kraju, ostaje za žaljenje što je beogradska opozicija u potpunosti ignorisala ove izbore. Dok su partije vlasti imale na raspolaganju čitavu državnu mašineriju, zaječarski opozicionari ostali su prepušteni sami sebi u neravnopravnoj borbi sa daleko nadmoćnijim protivnikom. Ovo govori i o potpunoj političkoj kratkovidosti lidera beogradske opozcije, jer zamislite samo kakav bi udarac za režim bio da je SNS izgubila Zaječar – a malo nas je delilo od takvog ishoda. Zaječarski izbori su pokazali da su građani i te kako spremni da glasaju u velikom broju protiv Vučićevog režima ako im se ponudi kredibilna politička alternativa. Ostaje da se nadamo da će lideri beogradske opozicije iz toga izvući bar neke pouke.