Društvo

Sonja Marković: Pandemija je protkana latentnim strahom koji je konstantno prisutan

foto: ILUSTRACIJA - Pixabay

Kovid-19 je uneo strepnju u naše živote, a stručnjaci upozoravaju da će sigurno biti onih koji će imati probleme sa mentalnim zdravljem tek nakon pandemije. Boljevčanka Sonja Marković, koja je po profesiji master psiholog, odgovorila nam je na pitanja koja se tiču čitave populacije.

Građani Srbije najviše pate od neurotskih poremećaja, promena raspoloženja, depresije i konzumiranja opojnih supstanci, naročito alkohola koji često kombinuju sa psihijatrijskom terapijom. Poremećaj normalnog života tokom pandemije kovida-19 predstavlja ozbiljnu pretnju mentalnom zdravlju, posebno uzimajući u vid sve gore navedeno.

Kako bismo što bolje razumeli uzrok naglog pogoršanja mentalnih bolesti i upoznali načine prevazilaženja nelagodnosti i straha, popričali smo sa master psihologom iz Boljevca, Sonjom Marković.

1. Ima li pandemija uticaja na psihu čoveka?

,,Pandemija je uzela maha i u velikoj meri oblikovala psihičko stanje populacije. Život u konstantnom strahu za sebe, svoju porodicu, svoje bližnje, za posao dovodi do nagomilavanja mnogih negativnih misli koji crpe energiju organizma i onemogućavaju normalno funkcionisanje. Pandemija je protkana latentnim strahom koji je konstantno prisutan u životima ljudi. Ljudi kada osete strah, prirodna reakcija organizma je „Stani i bori se“ ili „Beži“ ove dve reakcije su u velikoj meri onemogućene jer se borimo protiv „nevidljivog neprijatelja“ a sredstava za borbu su nam ograničena. Visoku aktivnost naših mehanizma odbrane nije uvek moguće održati na istom nivou. Uticaji od strane medija u velikoj meri mogu doprineti psihičkoj nestabilnosti. Evidentno je da je veoma teško funkcionisati i prilagoditi se svakodnevnim životnim rutinama u vremenu pandemije kada su neke od aktivnosti onemogućene, redukovane ili modifikovane a ono što kod ljudi izaziva dodatni strah jesu promene. Promene dovode do izlaska iz zone komfora i nepoznatog ishoda, pozitivnog ili negativnog. Odjednom se promenilo funkcionisanje ljudi a ono što sa sigurnošću možemo potvrditi jeste da svet kakav poznajemo nakon pandemije neće biti isti.“

2. U kojoj meri su se menatlne bolesti pogoršale od marta 2020?

,,Sve češće javljanje anksionznosti, depresije, paničnih napada i drugih psihosomatskih bolesti nisu nepoznanica imajući u vidu da uticaj pandemije ne jenjava. Poslednjih godinu dana skoro da ne postoji osoba koja nije brinula za svoje fizičko, psihičko I socijalno blagostanje. Pri tome izdvajaju se grupe ljudi u populaciji, poput onih koji su bili bolesni, koji su lečeni u jedinicama intenzivne nege, građani koji su izgubili nekoga zbog pandemije, lekari i druge profesije pod posebnim rizikom. Svako od njih nosi neki teret koji bi mogao da se ispolji. Naposletku svako od nas na različite načine prorađuje iskustva sa virusom Kovid-19. Ove informacije donekle potvrđuju pretpostavke porasta stope mentalnih bolesti u populaciji.“

3. Da li mentalna nestabilnost ostavlja veće tragove na čoveka od korone?

,,Kovidom–19, nikoga ne ostavlja netaknutim, svako ko je imao posredno ili neposredno iskustvo sa virusom, oblikovan je na neki način.  Strategije poput karantina, koje su neophodne kako bi se maksimalno umanjilo širenje virusa, mogu izvršiti negativni psihološki uticaj, te, recimo, uzrokovati simptome posttraumatskog stresa, depresiju i nesanicu. Hronična usamljenost koju je iznedrila društvena izolacija ili „nedostatak smisla. Mnogo je onih koji u našem savremenom društvu već pate od anksioznosti. Neki ljudi su nevoljno ostali s vrlo malo bliskih kontakata u dobu društvenog distanciranja i može im biti teško da ponovo uspostave kontakte. Neki su se svojevoljno povukli iz spoljnog sveta, kako bi se „osećali bezbednije“. Kada ljudi u spoljnom svetu dožive stres, može se desiti da se odvoje od tog sveta. A kada osete da su odvojeni, može im biti teško da se vrate u svet i socijalizuju. Neminovnost današnjice je da je pandemija doprinela u velikoj meri psihičkoj nestabilnosti populacije I da su se pojavili određeni strahovi, nesigurnost I strepnja za koje je neophodno vreme kako bi se prevladali.“

4. Gubitak posla je bio jedna od nuspojava pandemije. Kroz šta prolazi čovekov um koji je na rubu egzistencije?

,,Veliki broj ljudi je ostao bez posla tokom pandemije. Nisu retke situacije da pojedine porodice zavise od samo jedne plate. Gubitak posla jedan od najstresnijih životnih događaja jer se “gubitkom posla gube mnoge stvari  – od ekonomske sigurnosti, preko mogućnosti planiranja budućnosti do gubitka samopoštovanja i poštovanja okoline. Prilikom nekog gubitka, karakteristične su faze kroz koje se prolazi, te tako I gubitak posla prvenstveno prolazi kroz negiranje, odbacivanje, bes I ljutnju zatim preispitivanje da li je nešto moglo drugačije I na kraju sledi prihvatanje ali prihvatanje u smislu da čovek kognitivnom obradom prorađuje sve te činjenice I svesno se okreće traženju novog posla koji danas nije nimalo lako pronaći. Prisutne su različite reakcije imajući u vidu da nemaju sve osobe isti prag reagovanja na frustracije pa samim tim I reakcije su različite, ljudi mogu lako skliznuti u bolest ili se odati porocima tj. prihvatiti osećaj bezvrednosti. Neki ljudi ovakav gubitak rešavaju racionalnom kognitivnom obradom I pristupaju rešavanju problema ali nažalost mala je stopa ljudi koji se na taj način bore sa problemima. Ono što je važno napomenuti jeste da podrška svojih bližnjih I porodice je neizostavan faktor I jedan od glavnih pokretačkih snaga čoveka. Strepnja, odbačenost, depresija su neki od mnogobrojnih činioca koji se javljaju kao posledica gubitka posla.“

foto: ILUSTRACIJA / Pixaby

5. Da li često najavljivanje kraja pandemije i probijanje ,,termina“, ima uticaja na ljudsku ,,stegnutost“?

,,Ograničavanje slobode kretanja, onemogućavanje ostvarivanja kontakta sa drugima, povlačenje u sebe, socijalna distanciranost su neke od pojava koje se provlače od nastanka pandemije Kovidom-19, stručnjaci procenjuju da usled vakcinacije velikog broja stanovništva neke mere se mogu relaksirati, pretpostavlja se da će korona-virus opstati i da će se javljati lokalno. Slabiće sve više zbog mutacija i neće više biti toliko zastrašujući. Ali, dok do toga ne dođe, dok se globalni trend ne stabilizuje, ostaće na snazi teško uspostavljanje ravnoteže između ograničenja kontakta i mogućih ublažavanja mera za suzbijanje pandemije. Mnoge mere koje su usledile tokom pandemije su izazvale negodovanje kod velikog broja ljudi u populaciji a samim tim doprinele I većem stepenu netolerancije, nezadovoljstva, pojačanoj nervozi. Jedan od načina kako je moguće prevladati trenutnu situaciju jeste pokazivanje empatije, tolerantnost I brigu za sebe I svoje zdravlje jer samim tim brinemo I o drugima. Kako se nadzire kraj pandemije, neophodno je zadržati smirenost I stabilnost u postupcima i ponašanju kao I ophođenju prema drugima, raditi na jačanju svog unutrašnjeg lokusa kontrole kako spoljašni uticaji ne bi narušili unutrašnji mir.“

6. Kako pregurati pandemiju i prevazići strah?

,,Bez obzira na to kad pandemija bude zaustavljena i kakve posledice budu, novonastala situacija i iskustvo koje je skoro celi svet prošao, ostaviće posledice. Što budemo efektivniji kao zajednica u odgovoru na ovu situaciju, to ćemo I mi individualno biti zadovoljniji sobom. Naš osećaj će biti bolji, zadovoljstvo da smo mi kao individue doprinele prevazilaženju ove situacije. Korona virus se desio ali isto tako će I proći. Ništa ne traje doveka, način kako ćemo se suočiti I podneti taj “teret” zavisi od individualnih iskustva I saznanja. Načini prevazilaženja strahova se razlikuju, mehanizmi suočavanja sa stresom su takođe različiti I to je u redu.

Neki od načina prevazilaženja strahova mogu biti:

  1. Prihvatanje da je uznemirenost normalna
  2. Pokušati pronaći balans u svakodnevnici (izvršavanje svakodnevnih obaveza ali I pronalaženje vremena za opuštanje)
  3. Novi načini povezivanja sa drugima (društvene mreže)
  4. Vreme za sebe – rad na sebi (profesionalno usavršavanje, fizička aktivnost, hobi)
  5. Prepoznavanje svojih sopstvenih osećanja
  6. Povećanje stepena empatije I razumevanje za druge ljude

pixabay.com

Svaka osoba predstavlja neponovljivu individuu i svet postaje bogatiji našim različitim reakcijama, ono što je veoma važno spomenuti jeste da ukoliko je nekome neophodna podrška I pomoć u prevladavanju strahova ne treba skrivati to, već potražiti pomoć! Naposletku, čovek je jedno on najizvanrednijih bića koje postoji na planeti I ono što ga odlikuje je visok stepen adaptibilnosti I prilagođavanje situaciji I upravo to je ono što inspiriše I daje nadu da zahvaljujući svojim sposobnostima I kapacitetima svi racionalni I iracionalni strahovi mogu biti prevaziđeni, pa I ova situacija sa kojom se suočavaju svi ljudi na planeti“, zaključila je Markovićeva.

Dodaj komentar