SJAJNA IGRA ANSAMBLA NARODNOG POZORIŠTA REPUBLIKE SRPSKE -Zoranov brk pripao Aleksandru Stojkoviću

PETE VEČERI NA DANIMA „ZORANA RADMILOVIĆA“ KOMAD U REŽIJI MARKA MISIRAČA „SINOVI UMIRU PRVI“ – ZORANOV BRK DOBIO ALEKSANDAR STOJKOVIĆ – INSCENACIJA MATIŠIĆEVOG TEKSTA I SJAJNA IGRA ANSAMBLA NARODNOG POZORIŠTA REPUBLIKE SRPSKE IZ BANJA LUKE NAGRAĐENA DUGOTRAJNIM I GROMOGLASNIM APLAUZOM U PREPUNOJ SALI

Pete večeri Dana „Zorana Radmilovića“ festivalska publika videla je komad Mate Matišića. Na početku samog komada pomalo stegnuta i bez reakcija, videla je kako “Sinovi umiru prvi“ kroz prizmu Marka Misirača. U toku samog izvođenja nizali su se aplauzi, a na kraju je dugotrajnim i gromoglasnim apluzom pozdravila glumce. Insecancija Matišićevog teksta je otvarila mnogo tema i bolnih pitanja.

U celoj paleti dobrih tumačenja odlučeno je da Zoranov brk ipak ponese Aleksandar Stojković. Reklo bi se više nego zasluženo za snažno i sugestivno tumačenje Mićuna.

“Sinovi umiru prvi” je tragikomedija i deo je dramske “Posmrtne trilogije”. U ovom čitanju reditelja Marka Misirače i dramaturga Ivana Velisavljevića, radnja, kupoprodaja nestalih pokojnika u skorim ratovima najbližima, preselila iz Dalmatinske Zagore u Srpsku Krajinu. Ništa se nije promenilo, i ovde se kriminalci bogate na roditeljskoj nesreći, a povratnici sa ratišta, u posttraumatskom sindromu, ubijaju i svoje, kad im se suzi svest. Nesreća se samo umnožava, rat se, po prestanku dejstava i po nastupanju takozvanog mira, seli u familiju, u porodicu, u kojoj se nikada ne znaju sve informacije o uzrocima i posledicama pogibija najbližih. Ko je zaista kriv za smrt brata ili rođaka pokaže tek kada i njega ubiju. Tada od rođaka nastanu ljuti neprijatelji, koji grobove brane puškama.

Značajna dimenzija Matišićevog pozorišnog komada je humor, sličan gorkom smehu. Iskopava se telo majke mafijaša, da bi se njime trgovalo u razmeni informacija o ubijenima u ratu, kojima se grob ne zna. Sve ima apsurdnu stranu, pa iz Beograda stiže ratni drug i priprema se iskopavanje još značajnijih pokojnika na Novom groblju. No, tragedija je neizbežna, i ona će se, nažalost, na kraju i dogoditi. A očekivala se sve vreme.

Predstava Marka Misirače je jednostavna i efektna. Priča drži pažnju, a akteri, na čelu sa Aleksandrom Stojkovićem (Mićun), Boškom Đurđevićem (Luka) i Ljubišom Savanovićem (Božo) su u impresivnoj koncentraciji i nadahnuću za odličnu kolektivnu igru na koju zaječarska publika nije ostala ravnodušna. Sjajna scenografija, kostimi, jednom rečju odlična predstava.

“Teško je bilo šta reći posle ovakve predstave. Nekad ćutanje govori više od reči”, rekao je Davor Marušić, v.d. upravnika zaječarskog pozorišta i direktor festivala prilikom uručivanja zahvalnice Naradnom pozorištu Republike Srpske za učećče.

Ovo je inače šesto gostovanje banjalučkog pozorišta na Danima. Pozorišna publika za 25 godina postojanja Dana videla je komade, Pigmalion, Porodične priče, Laža i paralaža, Gospođa ministarka, Mrešćenje šarana. Kako je najavljeno u direkciji festivala saradnja sa teatrima u okruženju biće nastavljena i u godinama koje su pred nama.

Šeste večeri Dana “Zorana Radmilovića” na programu je komad “Makbet” Ateljea 212, a u režiji Anđelke Nikolić.

Napomena: Ovaj medijski sadržaj realizuje se u okviru projekta „Mladi su budućnost – Zaječar moj dom“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Zaječara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.