Spanać je tipična biljka drugog dana, gaji se uglavnom kao prolećni ili jesenji usev jer bi pri dugom danu i visokim temperaturama veoma brzo rastao u cvetno stablo. Spanać je jednogodišnja biljka kratke vegetacije, gaji se zbog listova koji se koriste kao varivo ili kao salata. List je bogat belančevinama (2,28%), a istice se relativno visokim sadržajem gvožda i kalcijuma. Spanać zahteva velike kolicine vode i pri nedostatku vode sporo se razvija i brzo prorasta u cvetno stablo, kao i plodno zemljište lako po mehaničkom sastavu i propustljivo za vodu.
Kod nas se spanać gaji kao baštenska i kao njivska kultura. Proizvodi se isključivo direktnom setvom iz semena, a rokovi zavise od zahteva tržišta ili prerađivačke industije. Za drugu – postrnu proizvodnju treba sejati krajem jula i u avgustu. Na težim i nedreniranim zemljištima slabo ocednim spanać treba gajiti na uzdignutim gredicama. Seje se sejalicom sa rastojanjem redova od 20-25 cm ili u trake (5 redova) sa razmakom izmedu traka 40-50 cm i redova 15-20 cm. Za ovakav način proizvodnje potrebno je 25-30 kg/ha semena.
Ako se spanać gaji na uzdignutim gredicama, gredice su širine 60-100 cm i visine 10-15 cm. Seje se 2-4 reda i potrebno je 15-25 kg/ha semena. Pri toj baštenskoj proizvodnji obično se proređivanje obavlja dva puta, prvi put se biljke ostavljaju na razmak od 5-6 cm a drugi put oko 10-12 cm. Prilikom drugog proredivanja biljke se mogu iskoristiti za potrošnju. Pri mašinskoj setvi na velikim površinama spanać se seje u redu na 3-5 cm seme do semena i nema nikakvog proređivanja. Nega useva spanaća sastoji se u borbi protiv korova, bolesti i štetočina, prihranjivanju i kultiviranju.
Berba spanaća počinje kada biljke obrazuju 5-6 krupnih listova. Pri baštenskoj proizvodnji spanać se bere sukcesivno. Berba može biti dvojka, da se biljke čupaju sa korenom ili da se odsecaju zeleni listovi, a da se vegetativni vrh sa korenom ostavlja u zemljištu. Pri industrijskoj proizvodnji za preradu spanać se bere mehanizovano. Prinos spanaća jako varira, u zavisnosti od uslova gajenja i sorte, i krece se u proseku od 10-25 t/ha.
Pripremila: Slavica Kodžopeljić diplomirani inženjer ratarstva PSSS Zaječar Agroznanje doo Zaječar
Dodaj komentar