Saša Mirković: „Inkvizicija ili demokratija u Srbiji? Ovo nije pravda, već trijumf bezakonja“ – Kada izborna pobeda postane opravdanje za javni progon!

Saša Mirković: „Inkvizicija ili demokratija u Srbiji? Ovo nije pravda, već trijumf bezakonja“ – Kada izborna pobeda postane opravdanje za javni progon!

Saša Mirković, diplomirani pravnik i vlasnik medijske kompanije, osvrnuo se na aktuelno stanje u Srbiji nakon parlamentarnih izbora i uputio pitanje profesorima i studentima pravnih fakulteta.

„Inkvizicija ili demokratija u Srbiji! Šta misle profesori i studenti pravnih fakulteta?“, zapitao se Mirković.

„Svaki obrazovan student već na prvoj godini Pravnog fakulteta zna šta znače pojmovi vis publica (javno nasilje) i proscriptio (proskripcija), kao i koliko pogubne mogu biti njihove posledice po pojedinca, pravdu i društvo u celini. Istorija nas uči da tamo gde vladaju javni progon i nasilje, pravo i pravda gube svaki smisao!“, naveo je on, pa zaključio:

„Ovo nije pravda, već trijumf bezakonja i civilizacijski poraz!“

Kada izborna pobeda postane opravdanje za javni progon

Objava Saše Mirkovića, diplomiranog pravnika i vlasnika medijske kompanije, u kojoj se poziva na dva istorijsko-pravna pojma – vis publica i proscriptio – nije samo politički komentar.

Ona predstavlja upozorenje na opasnost da se demokratija, pod izgovorom borbe za pravdu, pretvori u instrument političkog revanšizma, javnog progona i institucionalnog nasilja.

Da bismo razumeli suštinu njegove poruke, potrebno je objasniti značenje pojmova koje koristi.

„Vis publica“ u rimskom pravu označava javno nasilje, odnosno nasilno postupanje koje ugrožava javni poredak. S druge strane, „Proscriptio“ u istorijsko-pravnom smislu označava javno proglašavanje pojedinaca političkim neprijateljima, njihovo stavljanje van zakonske zaštite, progon, oduzimanje građanskih i političkih prava i konfiskaciju imovine, a u najekstremnijim slučajevima i fizičku likvidaciju.

Saša Mirković: „Inkvizicija ili demokratija u Srbiji? Ovo nije pravda, već trijumf bezakonja“

Mirković ove pojmove koristi kao upozorenje na određene pojave u aktuelnom političkom ambijentu Srbije.

Njegova poruka može se razumeti kao kritika onih političkih i društvenih struktura koje izbornu pobedu ili podršku javnosti doživljavaju kao neograničeno pravo da odlučuju ko je podoban, ko je kriv, ko zaslužuje javnu osudu, a ko ima pravo da bude deo društva.

Izborna pobeda nije blanko ovlašćenje za političku odmazdu

Većina nije zamena za zakon, a politička popularnost nije izvor pravosudnog autoriteta.

Ukoliko pojedini predstavnici studentskih političkih inicijativa, izbornih lista ili drugih društvenih struktura, oslanjajući se na svoj politički legitimitet, pokušavaju da nametnu praksu javnog etiketiranja, kolektivnog kažnjavanja i političkog isključivanja neistomišljenika, takvo ponašanje ne predstavlja demokratski napredak, već ozbiljno odstupanje od njegovih osnovnih vrednosti.

Naravno, svaka konkretna tvrdnja o zloupotrebi izborne pobede zahteva činjenice i dokaze. Ipak, pravni princip ostaje nepromenjen:

Niko, bez obzira na broj osvojenih glasova, nema pravo da političku pobedu pretvori u sredstvo progona.

Demokratija nije sistem u kojem pobednik dobija pravo da ponižava poraženog. Ona podrazumeva da i pobednik i poraženi ostaju jednaki pred zakonom.

Zato je posebno značajna Mirkovićeva rečenica na latinskom jeziku: Haec non est solutio problematis – „Ovo nije rešenje problema“.

U toj rečenici sadržana je centralna poruka njegove objave. Nepravda se ne ispravlja novom nepravdom. Nasilje se ne leči nasiljem, a politička kriza se ne rešava stvaranjem novih neprijatelja.

Ako se borba za demokratske promene pretvori u borbu za eliminaciju političkih protivnika, društvo ne izlazi iz krize, već ulazi u njenu novu, potencijalno opasniju fazu.

Zašto se Mirković obraća profesorima i studentima pravnih fakulteta?

Posebnu težinu ovoj poruci daje činjenica da se Mirković obraća profesorima i studentima pravnih fakulteta.

To nije slučajno. On zapravo postavlja pitanje pravnoj i akademskoj zajednici:

Gde prestaje legitimna politička borba, a gde počinje zloupotreba moći? Gde je granica između demokratskog izražavanja volje građana i pokušaja uspostavljanja političke inkvizicije?

Odgovor bi morao biti nedvosmislen.

Pravna država ne sme imati političke miljenike, ali ni političke neprijatelje. Ona sme imati samo zakon, dokaze, postupak i odgovornost.

Izbori daju mandat za upravljanje, a ne dozvolu za progon. Studentski status ne daje automatski moralni monopol, kao što ni pripadnost vlasti ili opoziciji nikoga unapred ne čini ni krivim ni nevinim.

Zato Mirkovićeva objava, posmatrana iz pravnog i društvenog ugla, prevazilazi dnevnu politiku. Ona otvara pitanje mnogo značajnije od toga ko je pobedio, a ko izgubio.

Demokratija ili pravda po političkoj pripadnosti?

Pitanje je da li Srbija želi demokratiju zasnovanu na institucijama ili društvo u kojem se pravda određuje prema političkoj pripadnosti i trenutnom odnosu snaga.

Jer kada politička volja postane važnija od zakona, kada javna osuda zameni sudski postupak, a politička pobeda postane opravdanje za revanšizam, tada više ne govorimo o demokratskoj obnovi.

Govorimo o opasnosti da se pod imenom demokratije uspostave metode koje su njenim suštinskim vrednostima potpuno suprotne.

Završna poruka ove objave jednostavna je, ali izuzetno snažna:

Demokratija se ne dokazuje načinom na koji se dolazi do pobede, već načinom na koji se pobeda koristi.

Sve drugo nije rešenje problema, već njegovo produbljivanje.

A društvo koje politički revanšizam proglasi pravdom rizikuje da izgubi i jedno i drugo – i pravo i pravdu.

Zajecaronline/J.V.

Čitajte portal Zajecaronline.com, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads! Budite uvek informisani! Pratite najnovije vesti iz Zaječara. Zaječar Online nezavisni internet portal. Vesti bez cenzure!