fbpx
Društvo

“Podrži dojenje – za zdraviju planetu”

ilustracija/pixabay.com

Svetska nedelja dojenja, obeležava se svake godine u više od 170 zemalja sveta, kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju.

Ove godine obeležiće se pod sloganom “Podrži dojenje-za zdraviju planetu“ koji nam ukazuje na važnost dojenja u očuvanju životne sredine kao i na imperativ zaštite, promovisanja i podrške dojenju za zdravlje ljudi i zdraviju životnu sredinu.

Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom. Majčino mleko je osnovna hrana tokom cele prve godine života, a sa dojenjem treba nastaviti i do navršene druge godine.

Postoje mnogobrojne prednosti kako za novorođenče, majku, tako i za očuvanje planete.

Prednosti dojenja za novorođenče su brojne, kao što su:

  • Obezbeđuje pravilan rast i razvoj;
  • Postiže razvoj i sazrevanje odbrambenog sistema;
  • Štiti od mnogih bolesti i infekcija;
  • Smanjuje rizik od pojave alergija;
  • Ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću.

Prednosti dojenja za majku:

  • Pomaže u uspostavljanju emocionalne veze sa detetom;
  • Doprinosi normalizaciji telesne mase;
  • Smanjuje rizik od pojave anemije, osteoporoze i pojave malignih oboljenja dojki i jajnika;
  • Smanjuje rizik od postporođajne depresije.

Način na koji se bebe hrane utiče i na očuvanje naše planete. Majčino mleko je prirodna, obnovljiva hrana koja štiti životnu sredinu, proizvedena i isporučena bez zagađenja, pakovanja i otpada.

Sa druge strane, proizvodnja i potrošnja adaptiranih mlečnih formula ima negativan uticaj na životnu sredinu. Кorišćenje adaptiranih mlečnih formula utiče na životnu sredinu i klimu zbog načina proizvodnje, pakovanja, distribucije i načina pripreme. Ovi procesi kao i kod većine proizvodnje hrane, zahtevaju energiju. Odpad je još jedan faktor koji treba razmotriti, jer ostavlja ekološki trag. Plastični, aluminijumski i papirni otpad često završi u okeanima, dok će metalne limenke, ako se ne recikliraju, verovatno završiti na deponijama.

Dojenje je jedno od najboljih ulaganja za spašavanje života dece i poboljšanje zdravstvenog, socijalnog i ekonomskog razvoja pojedinca i nacije.

S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, tačnije pandemiju COVID-19 uzrokovanu virusom SARS-CoV-2, brojna su pitanja i nedoumice vezane za temu o kojoj govorimo. Jedna od najčešćih pitanja su da li se COVID 19 može preneti preko majčinog mleka? Da li novorođenče, nakon porođaja, treba odmah staviti uz majku i da li treba da ga doji ako ona ima potvrđen COVID 19? Koje se higijenske mere preporučuju majci koja doji, a kod koje je potvrđen COVID 19?

S tim u vezi, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je dala osnovne smernice i preporuke ,kako za majke tako i zdravstvene radnike koji se bave zdravstveno vaspitnim radom.

Virus COVID 19 do danas nije nađen u mleku nijedne majke sa suspektnim ili potvrđenim COVID-om 19 tako da prenošenje COVID 19 majčinim mlekom i dojenjem nije zabeleženo.

Dok doji, majka treba da se pridržava određenih higijenskih mera, između ostalog i da nosi medicinsku masku, ako je dostupna, da bi se smanjila mogućnost širenja kapljica sa virusom na dete.

Ako je COVID 19 potvrđen ili suspektan kod majke koja doji, potrebno je da majka:

– pre svakog kontakta sa detetom opere ruke sapunom i vodom a onda ih i dezinfikuje sredstvom za dezinfekciju na bazi alkohola;

– nosi medicinsku masku kada doji;

– kašlje ili kija u maramicu, koju će odmah baciti, i koristi sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, ili još jednom opere ruke sapunom i čistom vodom;

– redovno čisti i dezinfikuje površine koje dodiruje.

Zavod za javno zdravlje “Timok“ Zaječar
Odsek za promociju zdravlja

Dodaj komentar