Badnjim danom počinje božićno praznovanje. Slavi se dan uoči Božića i ujedno je poslednji i najstroži dan posta.
Rano ujutro, domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.
Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta, badnjaku, svetom drvetu Slovena. Prema verovanjima, na Badnji dan, ništa ne treba da se iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jedu riba, pasulj, kupus i suvo voće.
Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju prigodnu trpezu za Božić.
Prema običajima, ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se polazak u šumu po badnjak, po koji idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i Božić, uzima sekiru i seče badnjak.
Prema predanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca. Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada.
Pre sečenja se drvetu kaže “dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa onaj koji ga seče navlači rukavice.
Iverak koji otpadne pri prvom udarcu se pokupi i čuva. Jedan deo ivera se čuva u kući i veruje se da celoj porodici donosi mir i blagostanje.
Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.
Na Badnje veče bi trebalo da se prašta i miri, a na Badnji dan da se vrati pozajmljeno.
Dodaj komentar