foto: Beta

U Srbiji, zemlji sa visokom stopom nezaposlenosti, gde se stalno povećava starosna granica za odlazak u penziju, sve više radno sposobnih odlazi „preko grane“. Broj penzionisanih lica se povećava, pa se postavlja pitanje kuda vodi penzioni sistem.

U Srbiji se danas radi 3,4 godine duže nego što su građani do penzionisanja u proseku radili pre devet godina, a upravo slabost penzionog sistema, uz povećanu emigraciju, ima za posledicu da sadašnji zaposleni moraju sve duže da rade. 

Da bi penzioni sistem mogao da funkcioniše, potrebno je da na „jednog penzionera postoji 3,5 radnika“, a u Srbiji je taj odnos trenutno jedan naprema jedan.

Ekonomista Miša Brkić  za portal „Zaječar online“ istakao je da bi u sistemu trebalo da bude veći broj onih koji plaćaju sistem od onih koje sistem plaća, kako bi država mogla dobro da funkcioniše.

On je ukazao na mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se stabilizovao ali i očuvao penzioni sistem u našoj zemlji, ali reforma penzionog sistema podrazumeva uvođenje nekoliko stubova.

„Jedan je ovaj postojeći Penzioni fond, ali država bi podsticajnim merama morala da stvori ambijent za uvođenje dobrovoljnih penzionih fondova, kakvi postoje u svim razvijenim zemljama sveta u koje bi zaposleni uplaćivali iznose za penzije koji oni odrede.

Država bi morala polako da se oslobađa ovog modela koji sada postoji jer državni Penzioni fond zloupotrebljavaće svaka politička garnitura kad dođe na vlast“, rekao je Brkić.

Iz ugla države, podizanje starosne granice poželjno je iz više razloga, napominje Brkić.

„Prvo, demografska struktura Srbije sve je gora – mladih je sve manje (dakale, neće imati ko da radi), a starijih je sve više. Da bi Srbija mogla da ima povećanje rasta bruto domaćeg proizvoda ona mora da zapošljava određeni broj radnika. Mladih biološki ima sve manje (a odlaze u inostranstvo), a stariji i iskusniji radnici rano se penzionišu. Sa stanovišta društvene racionalnosti mora se produžiti radni vek“, kaže Brkić.

FOTO: zajecaronline.com

On navodi da postoji još jedan razlog za koji je najbolji primer Japan.

Zašto starim i iskusnim radnicima ne dati mogućnost da rade dok mogu? Zar nije nemerljiva društvena šteta penzionisati i isterati s klinike najboljeg srpskog hirurga (koji će otiću da nastavi da radi u Makedoniji ili Crnoj Gori) ili najbolje srpskog rudarskog inženjera koji, bez obzira na godine, može još mnogo da pruži državi i društvu koji su ga školovali. Produženje starosne granice za penziju dobro je i za državu i za ljude koji mogu da rade, navodi Brkić.

Uostalom, sva istraživanja su pokazala da se produžio životni vek ljudi u Srbiji, pa zašto to ne iskoristiti?

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here