Nastavak ekonomskih zločina – Prodaja PKB-a

Nastavak propale ekonomske politike i rasprodaje je u toku. Po svim izgledima neće nam preostati ništa vredno od resursa budućnosti koji ovaj režim neće prodati!

Kompletan poljoprivredni sistem u tržišnim uslovima nije uvek dovoljno jasan. Tržište treba da bude osnov, a ne monopolističko ili tajkunsko mesto gde se ubacuju velike sume novca što vrlo često kod nas izaziva restriktivnu praksu i monolističke tendencije. Takva je slika i prilika u Srbiji trenutno.
Vlada Republike Srbije u 2015-oj godini je smanjila finansijsku pomoć (subvencije) poljoprivredi. Pre svega, moraju se definisati ciljevi, analizirati poljoprivredna struktura, definisati jasna poljoprivredna politika. Poslednju deceniciju po svim ovim pitanjima se ništa nije promenilo pa možemo samim tim i zaključiti da naše opredeljenje u budućnosti nije poljoprivreda, što je veoma zabrinjavajuće.

U prilog tome govori i najavljena prodaja Poljoprivredne korporacije Beograd, a.d., odnosno PKB Korporacija a.d i to 51% kapitala.
Osnovu sistema u početku razvoja činila je primarna poljoprivredna proizvodnja, ratarstvo i stočarstvo, koja je izgradila preradne kapacitete na osnovnim proizvodnim linijama: prerada mleka, prerada mesa, proizvodnja koncentrovane stočne hrane, prerada voća i povrća, prerada žitarica i drugih proizvoda. Uporedo sa razvojem preradnih kapaciteta, razvijena je sopstvena mreža trgovinskih i turističko ugostiteljskih objekata čime je zaokružen sistem proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda ishrane iz programa PKB-a.
PKB Korporacija je najveće poljoprivredno Društvo u Srbiji, ima pravni subjektivitet, svoju imovinu i delatnost. PKB Korporacija zapošljava oko 2.000 radnika. Proizvodnja PKB Korporacije čini glavnu sirovinsku bazu industrije mleka i mesa, stočne hrane, industijskog i drugog povrća, a predstavlja veoma značajnog proizvođača sirovine za mlinsko pekarsku industriju i industriju šećera i ulja u Srbiji.PKB Korporacija se može smatrati genetskim centrom jer je i jedan od najznačajnijih proizvođača semena ratarskih kultura i priplodnih junica u Srbiji.

PKB Korporacija raspolaže sa 30.500 ha zemljišta od čega je:
zemljište u državnoj svojini – 23.000 ha
zemljište u svojini društva – 7.500 ha
U ratarstvu 20.500 ha obradivih površina.

U stočarstvu kapaciteti za odgoj:
– 9.000 muznih krava sa pripadajućim podmlatkom za remont sopstvenog stada i prodaju VSJ na tržištu Srbije.
– 3.500 grla junadi u tovu
– 6.000 svinja
– 2.000 ovaca svih kategorija
– bikovski centar i VO stanica, čiji kapaciteti pokrivaju potrebe PKB
Korporacije i značajan deo tržišta Srbije:
– farma koka nosilja kapaciteta 30.000, 7.000.000 jaja na godišnjem nivou
Tehnička infrastruktura za podršku osnovne proizvodne delatnosti (radionice, tehnički centri, adminstrativni prostor, magacini i dr.) ukupne površine 38.000 m2.
Skladišni i doradni sistemi:
PKB “Agroseme” – fabrika za doradu semena , pun kapacitet fabrike je 15.000 tona semena strnih žita i soje do 1.000 tona. Sušara u sezoni može da osuši do 6.000 tona kukuruza u klipu.

FSH PKB “Inshra” fabrika stočne hrane, kapaciteta 120.000 tona koncentrata na godišnjem nivou, silosi kapaciteta 53.000 tona, podne magacine kapaciteta 1.500 tona džakirane robe, sušare za žitarice, 32 tona/h i 16 tona/h.

Pogoni za proizvodnju vode (sopstveni vodovod) za snabdevanje sanitarnom vodom:
Proizvodnih pogona i farmi PKB Korporacije Prehrambene industrije u industijskoj zoni PKB-a (preduzeća ranijih članica sistema PKB) MZ Padinska Skela i sedam satelitskih naselja, u kojima živi 25.000 stanovnika.

Pogon za proizvodnju industrijske pare za potrebe prehrambene industrije u industrijskoj zoni PKB-a. Poljoprivredna mehanizacija i transportna sredstva:
– traktori svih kategorija 295 komada
– kombajni za ubiranje useva 33 komada
– utovarnih mašina 17 komada
– linije za baliranje sena 12 komada
– preko 1.000 svih vrsta priključnih mašina
Pored proizvodih, PKB Korporacija pokriva i vitalni deo komunalnih funkcija u naseljima i industrijskoj zoni u Pančevačkom Ritu. PKB Korporacija je važan poljoprivredni resurs, prodaja korporacije bi predstavljala veliku štetu za državu, mora se zaustaviti pogubna prodaja I privatizacija svega što je ostalo vredno.

Rast konkurentnosti poljoprivrede je zavisan od formiranja efikasnog tržišta koji ne postoji u Srbiji, a koji bi trebao da uključuje širok spektar novih proizvoda, usluga i aktera. Razvoj i unapređenje tržišta u svim njegovim segmentima, treba da doprinese jačanju efikasnosti sektora poljoprivrede i njegovoj sposobnosti da tržištu isporuči kvalitetnu i bezbednu hranu za potrošače. Cilj je da se formira efikasan sistem veza u proizvodnom lancu, koji će garantovati i promovisati najbolje proizvodne prakse i omogućiti efikasno upravljanje proizvodima posle žetve. Savremeni sistemi maloprodaje iz osnova menjaju tehničku infrastrukturu i preduzetničko ponašanje učesnika u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Prehrambeni lanac u Republici Srbiji je u ovom momentu izuzetno fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako na strani proizvodnje tako i na strani prerade, sa očiglednim deficitom organa i organizacija za pružanje adekvatne i sofisticirane logističke podrške. Kao takav, on izvesno predstavlja pretnju daljem rastu konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora.

Obaveze proizvođača da se prilagođavaju zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta hrane će rasti, posebno sa pojavom novih veleprodajnih sistema čiji zahtevi po pravilu nadilaze postojeće standarde na domaćim tržištima. Stvaranjem uslova za poštovanje zahteva velikih prodajnih sistema, umanjiće se rizik da domaći proizvođači budu isključeni iz ovog rastućeg segmenta tržišta. Nezavisno od odabranog modela prilagođavanja (smanjenje troškova proizvodnje ili povećanje dodate vrednosti proizvoda) neophodna je bolja vertikalna koordinacija i unapređenje postojeće logistike u lancu proizvodnje hrane. Razvojem i unapređenjem tržišnog lanca i prateće logističke podrške, stvaraju se uslovi za ravnopravniji pristup tržištima (roba, kapitala i informacija) svih proizvođača, nezavisno od veličine i tipa poljoprivrednog gazdinstva; olakšava se uvođenje i primena šema kvaliteta, kreiranje inovativnih rešenja i proizvoda, njihovo brendiranje i promocija.

Jasna strategija i politika upravljanja prirodnim resursima od presudne su važnosti za održivo upravljanje poljoprivredom, ali i za dugoročan i stabilan ekonomski rast. Odgovarajući politički okvir i podsticajni programi treba da doprinosu većoj odgovornosti i racionalnijoj upotrebi prirodnih resursa, kao i aktivnijem učešću u sprovođenju aktivnosti vezanih za probleme poljoprivrede i svih njenih podsektora. Tranzicionim društvima, kakvo je srpsko, po pravilu nedostaju jasni politički okviri kojima bi pitanja koja su u nadležnosti države obavezna da obezbedi uspostavljanje odgovarajućih pravnih okvira, implementacionih mehanizama i podsticajnih mera, te da oni budu koherentni sa preuzetim međunarodnim obavezama. U tom smislu, neophodna je strategija koja obraća posebnu pažnju na reforme koje je neophodno sprovesti s ciljem podsticanja održive poljoprivredne prakse (agroekološke mere, agrošumarstvo, integrisano upravljanje prirodnim resursima, integralna zaštita bilja, plodnost zemljišta, održivo upravljanje vodama, organska poljoprivreda), primenu zakona i propisa za sprečavanje zagađenja, očuvanje zemljišta i voda, kontrolu neselektivne konverzije poljoprivrednog zemljišta u druge svrhe, zaštitu šuma i oblasti sa visokovrednim prirodnim resursima.
Sve gore napred navedeno jasno ukazuje da CILj TREBA DA BUDE PODSTICANjE DOMAĆE PROIZVODNjE, A NE PRODAJA!

Mr Danijela Ružičić, ekonomski analitičar