Na Dan primirja nosi se Natalijina ramonda,simbol stradanja i pobede srpskog naroda

Uoči i na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava danas, u Srbiji se na reveru tradicionalno nosi Natalijina ramonda. Cvet feniks koji predstavlja simbol stradanja, ali i nesalomivosti i vaskrsnuća srpskog naroda u Velikom ratu.

​Amblem Dana primirja predstavlja vizuelnu kombinaciju cveta Natalijine ramonde i lente Albanske spomenice. Odlikovanja koje je dodeljivano srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost tokom ratnih strahota.

Idejni koncept ovog simbola, koji se u Srbiji koristi od 2013. godine, nakon što je praznik uveden 2012. godine, osmislili su tadašnji Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i ambasador u Brazilu Aleksandar Ristić.

Natalijina ramonda izabrana je kao sinonim za tragičnu sudbinu Srbije, koja je u Prvom svetskom ratu izgubila 1,24 miliona stanovnika. Odnosno 28 odsto celokupne populacije prema popisu iz 1914. godine. Ali je iz iscrpljujućeg sukoba uspela da izađe kao pobednica i ponovo se uzdigne.

​Biljka Natalijina ramonda specifična je po svom jedinstvenom biološkom mehanizmu

Pripada familiji Gesneriaceae, visoka je oko 10 centimetara, ima ljubičaste cvetove i tamnozeleno lišće. A cveta u periodu od aprila do juna. U sušnim razdobljima ramonda se u potpunosti sasuši i smežura do mere da deluje beživotno. Ali čim dobije minimalnu količinu vode, njene ćelije se rehidriraju, uspostavljaju normalnu fiziološku aktivnost i biljka ponovo ozelenjava. Ovu čudesnu pojavu prvi je primetio botaničar Pavel Černjavski kada je slučajno prosuo vodu po starom herbarijumu. ​

Na Dan primirja nosi se Natalijina ramonda,simbol stradanja i pobede srpskog naroda

Sam cvet je 1882. godine u Jelašničkoj klisuri kod Niša otkrio čuveni botaničar i dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović. Planirao je da novu vrstu nazove niška ramonda, ali je naziv promenio u čast kraljice Natalije Obrenović. Danas ova retka vrsta u Srbiji raste uglavnom na istoku zemlje. Kao i na planini Nidže i njenom najvišem vrhu Kajmakčalanu, koji je bio poprište velike bitke u Velikom ratu. Zbog svoje retkosti, staništa Natalijine ramonde zakonski su zaštićena. Obuhvataju Park prirode “Sićevačka klisura”, Specijalne rezervate prirode “Jelašnička klisura” i “Suva planina”. Kao i Nacionalni park “Šar planina”. Dok se van granica Srbije može pronaći i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj. Kao i u Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske. ​Pored srpskog obeležja, pojedine zemlje u svetu koriste sopstvene simbole sećanja na Dan primirja.

Tako se u Velikoj Britaniji u periodu pred Dan sećanja, kako se takođe naziva Dan primirja, gotovo celokupno stanovništvo, a posebno državni zvaničnici, službenici, medijski radnici i druge kategorije građanstva na reverima nose stilizovani cvet bulke. U Rusiji se na sličan način obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu. Kada volonteri, po pravilu mladi, dele na ulicama gradova narandžasto-crne trake, georgijevsku lentu (u bojama sa Ordena Svetog Đorđa). ​

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u specijalnom vagonu u šumi kod francuskog gradića Kompjenj potpisano primirje kojim je okončan četvorogodišnji Veliki rat, najrazorniji oružani sukob koji je svet do tada video.

Zajecaronline/Tanjug/N. S.