Međunarodni dan reka obeležava se 14. marta u gotovo 60 zemalja u svetu. Cilj obeležavanja današnjeg datuma jeste stvaranje ekološke svesti i savesti kod populacije. Da li je čist Timok, u kom stanju su reke u okolnim selima, koji su glavni zagađivači, kao i šta je to Srbiji preko potrebno u očuvanju rečnih ekosistema pitanja su o kojima svakog dana mora da se priča, a ponajviše danas!
Praksa bacanja svega što nam nije potrebno u reku, dovela je do katastrofalnog stanja reka u Srbiji i svetu. Zagađenjem jedne reke nije u opasnosti samo jedan rečni ekosistem. Često je to veći broj eksositema, a onda i naše zemljište, vazduh, životinje i na kraju i mi sami.
Kada smo kod zagađenog rečnog ekosistema, ne možemo a da ne spomenemo da je ekosistem Velikog Timoka najugroženiji, dok je najočuvaniji u Belom Timoku. Iz Ribočuvarske službe Timočke Krajine kažu da je život u rekama Istočne Srbije mnogo siromašniji nego onaj pre 10 godina, kao i da trenutno u našim rekama dominiraju skobalj, klen, karaš, deverika, som, štuka, šaran…
O tome šta rečni ekosistem ,,nudi“, a šta ,,traži“, kao i o stanju reka u istočnom delu Srbije govorila je Snežana Šerbula, šef katedre za zaštitu životne sredine na Tehničkom fakultetu u Boru.
1. U kojoj reci više nema života i zašto?
Profesorka doktorka Snežana Šerbula, Borsku reku je etiketirala kao mrtvu, a razlog je svima više nego jasan. Prema rečima prof. dr Šerbula, izvor Borske preke preusmeren je u Kriveljsku reku. U koritu bivše Borske reke, sada reka dominiraju kanalizacione vode iz Bora, kao i industrijske vode iz metalurškog pogona ,,Ziđin“.
Neutralizacija nastaje pri spajanju komunalnih voda iz Bora, koje se zbog količine deterdženata bazne, dok je pH vrednost voda iz pomenutog metalurškog pogona kisela, u vrednosti pH od 2 do 3.
Neminovno je da je samim zagađenjem Borske i Kriveljske reke otpadnim rudarskim vodama, kroz Slatinu teku dominantne komunalne vode.
Kako u Srbiji ne postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, tako i Grad Zaječar nema drugi izbor osim da se komunalne vode ulivaju u Timok. Međutim, ekosistem Timoka nije narušen zbog velike količine vode koju Timok poseduje i koja uspešno razvodni štetne materije.
Bitno je napomenuti da se Borska i Kriveljska reka ulivaju u Timok, između Vražogrnca i Zaječara.
2. Šta jedan rečni ekosistem ,,nudi“, a šta ,,traži“?
Da bi je jedan rečni ekosistem mogao da nesmetano funkcioniše pH vrednost vode mora biti oko 7. Ono što jedna velika reka poput Timoka sebi može da priušti, jeste očuvanje zbog mogućnosti razvodnjanja.
Ono što je najveći problem naših reka jeste visoka koncentracija teških metala i pH vrednosti koje mogu biti jako kisele ili jako bazne. Ovakvo stanje reka, profesorka Šerbula, pripisala je istraživanjima koji se vrše nad većim delom Istočne Srbije. Ona pod osnovnim problemom
smatra rudarenje!
Ovom prilikom nam je i objasnila kako teče rudarenje i kakve posledice ostaju nakon istog. Naime, bušotine koje se prave su većinom 10 cm u prečniku, dok je dubina bušotina oko 1800m. Ovim postupkom se oštećuje hidrogeologija tla. Prilikom iskovanja, izvršioci
istog razmišljaju samo o rudnom nalazištu, rudnom telu, a posledice su velike.
Ona je navela Zlotsku reku koja je bila primer zdrave i čiste reke, međutim i ona je prošlog leta skoro presušila. Dobra vest za građane jeste što vode u Zlotskoj pećini i dalje ima! Mišljenja je da je Timok zdrava i čista reka, ali zbog novijih rudarskih aktivnosti može doći do
većeg zagađenja podzemnih, površinskih voda i izvora.
3. Koji je najbolji način očuvanja reka?
,,Najbolji način jeste da Vlada Republike Srbije povede računa o građanima i o dovođenu međunarodnih kompanija, jednostvano da ne bude ekspanzije rudarenja“, zaključila je.
Pretvaramo zlato u rđu!
Pored stručnog mišljenja želeli smo da čujemo i mišljenje naroda, u ovom slučaju mišljenje Miroslava Marinkovića, odbornika liste ,,Možemo bolje”, koji je često kritičar antiekološke politike i dobar poznavalac hidrografije Istočne Srbije. Njegovu izjavu vam prenosimo u celosti:
,,Dajem sebi za pravo da javno govorim na ovu temu iz razloga što sam odrastao na ovim rekama, jezeru, Tupužnici, po njenim pećinama, jamama i oduvek sam bio zainteresovan za vodu i hidrografiju Tupužnice. Za početak moram da kažem da je po pitanju vode, Grad Zaječar prirodno veoma privilegovan. Pored 42 arteske česme, grad leži na ušću dva Timoka od kojih na Belom Timoku ima kaptažu za vodovodsku upotrebu.
A pored svega toga od 1989, 1990. ima i veštačku akumulaciju, Grliško jezero, koje se puni iz dva rečna toka, iz Lesovačke i Lenovske reke. I to nije sve, iznad svega toga ima i Tupižničko vrelo, koje napaja sva okolna sela vodom i preko toga se još preliva u Fabriku vode kao i u sliv Lasovačke reke.
U tok Lasovačke reke, kroz selo Gornja Bela Reka, uliva se i Bela Reka, koja potiče iz Belorečkog vrela. Ovo su prelepe reke sa prelepom florom i faunom i ja se osećam posebnim samo zbog toga što dobro poznajem tu lepotu. Ono što je veoma bitno je da su svi ovi vodotokovi na svojim izvorištima bakteriološko ispravni i da njihovim tokom nema nikakve industrijalizacije. U celoj nesreći, sreća je to da se ni zemljište toliko ne obrađuje, pa nema dodatnog zagađenja azotom i fosforom.
Kao i svako akumulaciono jezero i Grliško podleže toksikaciji. Od samog početka akumulacije kreće i eutrifikacija od poljoprivrede koja dodatno utiče na stvaranje algi, koje utiču na stvaranje endotoksina.
Nisu nas nešto obaveštavali o pomoru ribe karaša u zadnje dve godine. To se dešavalo i devedestih, tokom jačih suša. Da, vidite, tu toksičnu travu u jezeru niko ne rešava. ,,Vodovod” smatra da je za to zadužena Ribolovačka sekcija i obrnuto, dok se jezero nepotrebno akumulira toksinima. Da, ima tu i mangana, gvožđa i ostalih teških metala koji se erozijom spiraju sa stena same strukture jezera, ali ih ima mnogo više zbog nas.
Plan za ovo jezero je nastao u komunizmu, sproveden je tokom socijalizma, a evo ga i u demokratiji. A realno, kao da je ovo jezero sve vreme bilo u rukama idiokratije.
Da vi za 32 godine postojanja jezera ne rešite pitanje izvoženja komunalnog otpada iz sela iz kojih se napaja Grliško jezero?
U zadnjih nekoliko godina postavili velike kontejnere u centrima Lenovca, Lasova, Leskovca i Gornje Bele Reke.
Prosek godina meštana je 70, zar mislite da ljudi iz raznih krajeva sela mogu stalno da dovlače otpad u centar. Iz tog razloga postoje nužne deponije koje mi, uvredljivo prema meštanima, zovemo ,,divlje depoije”. Ljudi nemaju izbora.
Sve ove deponije završavaju u rečne tokove, koji završavaju u Grliško jezero. U rečnim tokovima kvalitet vode je kategorije 1. U jezeru je, unazad par godina, kategorije 3. Na pravu smo scenarija iz Užica. Pretvaramo zlato u rđu!
Ovim nisam želeo da stvaram paniku među građanstvom, samo želim da živim u gradu čiji su građani svesni svoje sudbine.
Poenta priče je da mi, svesno ili nesvesno, od akumulacionog jezera iz kojeg pijemo vodu, pravimo akumulacionu deponiju.”
Dodaj komentar