http://anta019.blogspot.rs

Pre tačno 4 decenije u Rgotini nadomak Zaječara, na mestu starog površinskog kopa dubokog oko 70 metara nastalo je čuveno Rgotsko jezero.

Rudari našeg najvećeg rudnika kvarcnog peska „Srbokvarc“ iz Rgotine morali su, pred kuljanjem vode, te davne 1978. godine da napuste stari površinski kop i nedaleko, preko puta, otvore novo rudno ležište.

Voda je stalno nadolazila  i za nekoliko dana napunila grotlo kopa koje se kasnije širilo i raslo.

anta019.blogspot.rs

Istraživanja pokazuju, da je sem jednog jezerca u Nemačkoj, voda iz ove prirodne akmulacije najačistija u Evropi. I najoptimalnije topla, između 25 i 27 stepeni.

Za poslednjih 40 godina na ovom prostoru pored pošumljavanja površine, osim jedne, veće plaže, ništa posebno nije učinjeno.

O propasti preduzeća „Srbokvarc“ se sada nećemo baviti ( pročitajte nešto više o tome u tekstu pod nazivom „Oaza na udaru stranog kapitala“).

Međutim, nemarnost pojedinaca prema jedinstvenoj oazi kakvu retko ko ima u Evropi duboko nas je ganula.

Evo kako obale Rgotskog jezera izgledaju ovih dana…

Prema rečima meštana tog sela, u prethodnom periodu na obali jezera nikla je čitava deponija.

Bez ikakvog obaveštenja, a ni table, ostaci srušenog postrojenja i pogona nekadašnjeg „Kvarca“ istovareni su tik uz jedno od najčistijih akumulajskih jezera na ovim prostorima, a kako nezvanično saznajemo sve je to urađeno po nalogu sadašnjeg vlasnika preduzeća “Quarzwerke Gmbh” и “Alfa finance Holding” (iz Bugarske i Nemačke).

Preuzimajući rukovodstvo nad rudnikom, ali i rudnim nalazištima „Belorečki peščar“ kod Bora i „Srbokvarc“ nadomak Zaječara, 2012. godine novi vlasnici su naglasili na portalu kompanije da je njihova misija:

„Da zaposlenima obezbede ekonomsku sigurnost i da aktivno učestvuju u unapređenju lokalne sredine, kroz ulaganje u zajednicu i unapređenje sopstvene kulture i brige o okruženju.“

Ekonomsku sigurnost su obezbedili tako što su otpustili veliki broj radnika, naročito meštana Rgotine, uz socijalni program.

Danas je zaposleno svega desetak ljudi iz Rgotine, a ostali radnici su preuzeti iz Bele Reke.

Brigu o okruženju realizuju tako što okolni meštani ne mogu bašte da sade u blizini separacije.

anta019.blogspot.rs

Ne koristi se „mokra separacija“, čime je životna sredina ugrožena.

Bilo je  i tužbi od strane meštana na zagađenje zbog pada kvarcnog peska u dvorišta i njive.

Takođe na njihovom portalu naveli su i da je njihovo opredeljenje „zaštita životne sredine“, da su rekultivacijom zemljišta pružili stanovništvu lepo uređena izletišta koja se mogu dodatno obogatiti sportskim i drugim atraktivnim sadržajima.

“Čuveno Rgotsko jezero je najbolji primer kako može da izgleda rekultivisani rudarski kop.“ – naglašeno je na sajtu pomenute kompanije.

http://anta019.blogspot.rs

Da li to znači da Rgotina ima potencijal da postane pravo turističko mesto sa ovakvom slikom?

Da li to znači da umesto zelenila i čistog vazduha posetiocima nudimo đubre, zagađenu vodu i „brčkanje“ u blatu?

Da li je ovo slika koju želimo da pošaljemo u svet i poručimo svima da smo „spremni“ za ulazak u Evropsku Uniju.

Iskreno smatramo da bu lokalne vlasti i Grad Zaječar, kao i mesna zajednica Rgotina mogli bi da iniciraju i podrže razvoj turizma na teritoriji mesne zajednice Rgotina.

Samo ostaje pitanje kada će se setiti da opelmene ovaj krajolik i stvore još jedan raj na zemlji u industrijski već nagriženoj lepoti velikog, nekada bogatog srpskog sela Rgotina na području između Bora i Zaječara?

http://anta019.blogspot.rs

I hoće li neko kazniti odgovorne za uništavanje i zagađenje prirodnih lepota naše zemlje, ili ćemo skrštenih ruku dozvoliti da nam i ovo malo lepote mučki oduzmu?

izvor: Zaječar online / mc.kcbor.net /

POSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here