Projekat ,,Pruži ruku”, finsijski podržan od strane Fondacije Iskorak, danas je predstavio rezultate istraživanja koje pokazuje kako izgleda profil osobe sa invaliditetom u našem društvu. Iz Društva obolelih od cerebralne i dečije paralize saopštavaju da su u prethodnih godinu dana različitim aktivnostima ali i prisutnosti u medijima dobili još 5 članova. Oni poručuju da sam Zakon tako nalaže ali i da oni sami širokih ruku prihvataju nove članove sa bilo kojom vrstom invaliditeta.
,,U toku pandemije virusom COVID-19 osobe sa invaliditetom nisu prepoznate kao rizična grupa pa razne mere zaštite i ublažavanja posledica pandemije njih ne obuhvataju”, kažu iz Društva.
Cilj projekta „Pruži ruku” jeste pružanje podrške osobama sa invaliditetom i članovima njihovih porodica tokom krize izazvane epidemijom virusa COVID- 19. Ciljnu grupu činilo je 30 osoba sa invaliditetom svih stepena i vrsta invalidnosti i 60 članova njihovih porodica iz sela i grada Zaječara, u periodu od 3. decembra 2021. do 15. marta 2022. Projekat je finsijski podržan od strane Fondacije Iskorak.
Aktivnosti ovog projekta bile su usmerene ka pružanju raznih vrsta podrške osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama. Pod tim se smatraju kućne posete ekipe za samopomoć, pozivi telefonom koji je dostupan svakog radnog dana 2 sata, anketa otvorenog tipa sa ciljem prepoznavanja i pružanja pomoći kod ostvarivanja određenih prava, dve radionice sa lekarom na temu „
Razgovor sa doktorom o COVID-u 19“, pomoć u vidu maski i sredstva za dezinfekciju ruku, fejsbuk grupa i medijska promocija.
- Anketirano je 30 osoba sa invaliditetom ili članova njihovih porodica u Zaječaru i selima Veliki Izvor, Grljan, Velika Jasikova.
- Anketirane osobe sa invaliditetom su različitih vrsta i stepena invalidnosti, različitog uzrasta i pola ali primarno sa
telesnim invaliditetom ili intelektualnom insuficijencijom a ne sa primarno senzornim invaliditetom. - Svi dobijeni podaci se odnose na osobe sa invaliditetom, od kojih je bilo 17 muškaraca i 13 žena, uzrasta od 5
do 83 godina; - 20 ispitanika ima cerebralnu paralizu, 1 dečiju paralizu, 3 Daunov sindrom, 2 su invalidi rada, 4 su teško, višestruko ometeni u razvoju.
Ovim projektom je utvrđen profil osobe sa invaliditetom u našoj sredini. Utvrđeno je da je to osoba koja najčešće ima završenu srednju školu ili osposobljavanje, nije u radnom odnosu,
nije u braku ili u vanbračnoj zajednici, ne može sebe da izdržava jer najčešće ima samo naknadu za tuđu negu i pomoć kao lična primanja, živi u vušečlanoj primarnoj
porodici koja je stambeno obezbeđena ali nezadovoljna uslovima stanovanja, u porodici najčešće postoje još neki prihodi iz radnog odnosa ili penzije, svoje potrebe je svela na minimum i očekivanja su joj vrlo skromna.
Kod svih porodica je prisutan subjektivan osećaj siromaštva i može se reći da je većina ovih osoba sa invaliditetom i njihovih porodica u trajnom riziku od
apsolutnig siromaštva, a da se mogu svrstati u grupu relativno siromašnih.
Ivan Simić, sekretar Društva obolelih od cerebralne i dečije paralize, naglašava da je Društvo za skoro 20 godina napravilo veliki pomak, da se napokon javno i otvoreno priča o ovoj temi i da u skladu sa tim očekuje samo još veći napredak u stvaranju jednakih uslova za sve.
Sa gospodinom Simićem smo porazgovarali i o zaposlenju invalidnih lica u našem gradu. Kako Simić navodi, tačan podatak o broju mladih sa određenim invaliditetom nema, ali kaže da je u Društvu obolelih od cerebralne i dečije paralize trenutno 31 osoba.
Na pitanje zbog čega ljudi sa invaliditetom često ostaju uskraćni za posao, da li je to njih samih, bojazni porodice ili loše volje poslodavaca, Simić i prisutni članovi društva kažu da od svega ima po malo, ali da je najveći problem strah od gubitka tuđe nege.
,,Zaposlite se negde, izgubite pravo na tuđu negu, a onda izgubite i posao kroz par meseci“, jedan je od brojnih mogućih scenarija koji stvaraju averziju prema traženju posla ove grupe.
Kako iz Društva kažu, po pitanju stope zaposlenosti, više je zaposlenih ljudi koji imaju mentalni invaliditet, nego onih koji imaju fizički. Ovakvu činjenicu objašnjava time da su prvo pomenuta lica dosta fizički spremnija, jača, pa tako mogu obavljati različite javne radove, za koje su najčešće i pozivani.
Sa druge strane, osobe sa fizičkim invaliditetom bave se različitijim poslovim, ali je broj zaposlenih mali. U Društvu obolelih od cerebralne i dečije paralize, od preko 30 članova, samo 2 člana imaju stalan posao.
Dodaj komentar