Pravoslavni vernici danas obeležavaju Stevanjdan, jednu od slava koje se najviše praznuje u srpskom narodu.
Treći dan Božića posvećen je svetom prvomučeniku Stefanu. Prvi je od sedmorice đakona koga su rukopoložili sveti apostoli, pa se naziva i arhiđakon.
Prvi je mučenik za veru hrišćansku, te je nazvan i Prvomučenik Stevan. Kao propovednik u Jerusalimu, kamenovan je do smrti.
Ovom svecu u našoj zemlji posvećeno je više od 40 hramova.
Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu. Najvažniji posao je iznošenje božićne slame iz kuće. Ne baca se, već stavlja u raklje voćki, pčelinjak, vinograd, kokošarnik ili privredne zgrade. Veruje se da štiti voćnjake od grada.
Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući jer se veruje da ona donosi zdravlje.
U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan. Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.
Negde su to žene radile i nage, jer je postojalo verovanje da tako u kući neće biti buva.
