fbpx
Društvo

Danas je Sveta Petka

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi – u narodu poznat kao Sveta Petka.

Ova svetiteljka smatra se zaštitnicom žena i svetiteljkom koja je pomagala bolesnima i siromašnima, a vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Po predanju, Sveta Petka je srpskog porekla, i potiče iz imućne i pobožne porodice. Rođena je u Epivatu u Trakiji, između Silinavrije i Carigrada, krajem 10. ili početkom 11. veka. Na ikonama je predstavljena u monaškoj odeći sa krstom u ruci. Prepodobnu mati Paraskevu proslavio je njen podvižnički život u pustinji, ali i mnogobrojna čuda koja je učinila posle upokojenja. Prema rečima vernika, čini ih i dan danas. Bila je usamljena, mnogo godina je provela u pustinji. Prema predanju, javio joj se anđeo i usmerio je da širi Hristovu veru. U doba kasne starosti poslušala je glas anđela, ostavila pustinju i vratila se u Epivat. Tu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi.

Sada se njene mošti nalaze u rumunskom gradu Jašiju, a mali prst na Kalemegdanu.

Bugarski car Jovan Asen 1238. preneo je mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši. Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Carigradski patrijarh Partenije 1641. poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Verovanja i običaji na praznik Svete Petke

Na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene.

Prema predanjima, svi oni koji veruju u Svetu Petku, tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Po narodnom verovanju, kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreća.

Javlja se i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj. Ta se voda naziva adžijama. Tom vodom u ponoć treba ugasiti i sveću koja se taj dan, drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave, jer ima svojstvo zaštitnika.

U zaječarskim selima vernici prave slavski kolač koji lome a zatim podele stoci za zdravlje. Desetina crkava u Timočkoj krajini posvećeno je Svetoj Petki. Te crkve uglavnom žene posećuju da bi lakše rađale, a nerotkinje se mole za decu. Žene koje traže pomoć od svetice, zavetuju se i poste sedam dana, a na ovaj dan odlaze u crkve sa prilozima.

Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice, kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

Dodaj komentar