Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Teopempta i Teonu, praznik koji je u narodu poznat kao Krstovdan.
Ovaj praznik prethodi velikom prazniku Bogojavljenju i preksutrašnjem Svetom Jovanu – Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.
Vernici Srpske pravoslavne crkve i drugi pravoslavni hrišćani slave Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Vernici ga obeležavaju dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
U kalendaru SPC današnji praznik nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi. To je običaj svakakog pravog vernika u Srbiji koji poštuje pravilo: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će godina biti “oskudna i bolešljiva”.
Evo šta se još radi na Krstovdan:
Iako važi da se na crveno slovo ništa ne radi u kući, prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.
Prema predanju, u Bogojavljenskoj noći otvara se nebo i veruje se da se svaka želja može ispuniti.
Tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju.
U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su kraj ikone, te je on kasnije služio za razna isceljenja.
Dodaj komentar