Pretposlednje večeri festivala publika uživala u komadu 39 stepenika u izvođenju beogradskog pozorišta “Boško Buha”.
“39 stepenika” pre svega prepoznajemo kao naziv crno-belog filma Alfreda Hičkoka iz 1935. godine. Britanski filmski institut proglasio ga je za četvrti najbolji britanski film svih vremena.
Priča o 39 stepenika starija je od filma. Roman ovog naziva napisao je Džon Baken, 1915. godine.
Publika je gledajući predstavu 39 stepenika u režiji Vladimira Aleksića uživala, smejala se i aplaudirala na otvorenoj sceni. Ogroman trud ansambla Pozorišta Boško Buha publika je nagradila najdužim i najsnažnijim aplauzom uz ovacije na samom kraju što govori da je ova predstava ušla u najuži izbor za najbolju, po oceni publike, koja glasa nakon svake predstave.
Sve u svemu videli smo jednu urnebesnu komediju u kojoj je možda i svaki od glumaca zaslužio Zoranov brk.
Pa ipak žiri je odlučio, kako je Željko Hubač rekao na dodeli, da Zoranov brk dodeli Goranu Jevtiću. Da su nagradu dobili Andrija Milošević, Viktor Savić ili Anastasia Mandić izbor ne bi bio pogrešan.
Radnja komada je jednostavna, muškarac pokušava da pomogne ženi, agentu, kontraobaveštajcu. Kada agentkinja biva ubijena, on mora da se bori da spase sebe i istovremeno pokuša da raskrinka grupu stranih špijuna koji žele da se domognu važne državne tajne.
Parodija najčešće ukazuje na poslednje faze umiranja jedne ideje. Mislimo da je to misao koja je pratila Patrika Barloua kada je crno-beli triler Alfreda Hičkoka i napeti špijunski roman Džona Bakena pretvarao u duhovitu pozorišnu zabavu u kojoj četvoro glumaca igra sve likove iz romana i filma. Politički triler Patrik Barlou je preuzeo kao zaostavštinu naivne i čedne mladosti XX veka, koja polako postaje praistorija našeg XXI. Arhetipovi špijunskih zapleta, romantike i patriotizma toliko su se puta ponovili da su postali opšta mesta. I uvek nas iznenade, u drugoj formi ali sa istim pravilima igre. I ovog puta nas iznenađuju, u igri četiri virtuozna glumca koji zajedno tumače četrdesetak različitih likova, a od svega nekoliko rekvizita formiraju mnogobrojne prostore, predmete i situacije. I zasmejavaju nas do suza.
“Predstava je odlična. Vrlo dinamična. Glumci se u toku predstave bar desetak pute presvlače i transformišu se što je svakako za svaku pohvalu. Predstava je duhovita i opuštajuća i za svaku preporuku. Korespondira sa publikom i nosi jednu energiju radosti. Publika izašla iz sale sa osmesima na licu i to je pun pogodak kada se ono što se dešava na sceni prenese u gledalište o čemu svedoči višeminutni aplauz”, rečeno je sinoć nakon predstave.
Davor Marušić v.d. upravnika pozorišta i direktor festivala je podsetio prisutne da je Goran Jevtić ujedno i poslednji dobitnik nagrade „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju 2014. godine i izrazio nezadoljstvo što se ta nagrada više ne dodeljuje.
U Zaječaru je bio i Vladimir Aleksić, upravnik i reditelj komada koji nije krio zadovoljstvo.
„Nema veče sreće za jednog reditelja nego kad čuje taj višeminutni aplauz“, istakao je Aleksić.
Pre početka predstave, u okviru pratećeg programa, održan je razgovor sa Željkom Hubačem, dramskim piscem, dramaturgom i v.d. direktorom Drame Narodnog pozorišta Beograd. Razgovor je vodio Aleksandar Milosavljević, dramaturg.
Dani „Zorana Radmilovića“ se završavaju sutra, kada će žiri saopštiti ko je dobio nagradu festivala za najboljeg glumca. Tada će biti uručena i nagrada publike kao i nagrada „Krstomir Milovanović, za vizuelni identitet“.
U čast nagrađenih biće izveden komad “Frenki i Džoni” Narodnog pozorišta iz Beograda u režiji Tee Puharić.
Napomena: Ovaj medijski sadržaj realizuje se u okviru projekta „Mladi su budućnost – Zaječar moj dom“ koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Zaječara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Dodaj komentar