Dino Jovanović, rođeni Zaječarac koji živi i radi u Knjaževcu, nedavno je izadao knjigu “Dosije sovinih noći” koja je predstavljena i na Beogradskom sajmu knjiga. Kako je ovaj mladi čovek došao na ideju da svoje misli zapiše i pretoči u knjigu, o čemu piše i razmišlja – saznajte u ekskluzivnom intervjuu za Zaječar online.
Kako kaže, piše od kad zna za sebe, počeo je sa pesmama, nastavio sa kratkim pričama i prešao dugačak put dok nije nastao “Dosije sovinih noći”.
“Pišem čitav život. Ne znam ni sam kako se i gde to rodilo u meni, ni gde sam se sa tim aspiracijama susreo, samo znam da me vuče da „prospem“ proizvode srca, duše, pa i uma, na papir. Doduše, nisam nešto o tome govorio na sav glas, niti to prezentovao. Više sam to čuvao za sebe i tek po neko od mojih prijatelja je znao za moje težnje i dela. Najpre sam pisao pesme, potom kratke priče. Neke od tih priča su se našle i u knjizi, naravno dorađene i razrađene. Na kraju kao sledeći level, nakon svih tih pisanija, dolazi knjiga. Opet ne govoreći nikome i čuvajući samo za sebe, sve dok je nisam završio i sve dok nije otišla u štampu kod izdavača. Možda bi mi sada bilo lakše, u prezentovanju svog prvenca ljudima, da sam o svemu, o svom pisanju i ljubavi prema pisanju, govorio godinama unazad. No, nikad nije kasno. Krećem maltene od nule. Sova uzleće polako, ali sigurno i leti do naručja ljudi i do njihovih srca”, objašnjava Jovanović.
Knjiga je izašla uoči Sajma knjiga u Beogradu, gde je bila i prezentovana. Priča prati protagonistu Jovana, koji sedi u svojoj brvnari pokraj reke i uživa u svom miru i blaženstvu.
“Knjiga se zove Dosije sovinih noći. U izdanju je Nove Poetike, izdavačke kuće iz Beograda. Knjiga je izašla u oči sajma knjiga u Beogradu i bila je prezentovana na istom. Jako sam zadovoljan tim učešćem i ishodom sa sajma. Dakle, u pitanju je roman. Priča prati protagonistu, Jovana, koji sedi u svojoj brvnari pokraj reke i uživa u svom miru i blaženstvu. Povremeno mu u goste dolaze dragi ljudi ili si se sa njima susretne u okolini. Glavni fokus nije na ono što se oko njih u tim susretima dešava, već na njihovim diskusijama i ono što kažu jedni drugima. Tu su provučena i iskazana neka moja viđenja o životu, pretežno strategije koje meni pomažu da u životu što bolje opstanem.
Čitaoci u knjizi mogu spoznati tematike i strategije koje nam daju uvid u razne ljudske sposobnosti; koje nam govore o kompromisu; koje kazuju koliko su bitni balans, objektivnost, razgovori i diskusije u odnosima; kako se nositi sa tugom ili onim lošim što je ostalo u našoj prošlosti pa sad iznova navire; kako se nositi sa lošim ljudima koji nas okružuju; koju stranu izabrati kad se nađemo između dve vatre, itd. Čitaoci će takođe uvideti da strategije nisu napisane tek onako, već da su empirijske i koliko je empirija bitna za nas; koliko je bitno da čovek uči na putovanju kroz svoj život. – Čovek uči dok je živ!”, kaže on
Jovanović ističe da je delo nastalo kao skup njegovih analiza sveta, ljudi, pa i samoga sebe.
“Knjiga je pisana eseistički, nastala je kao proizvod mojih analiza sveta, ljudi, svega što oko sebe vidim, svega što oko sebe čujem, pa i samog sebe, mojih poteza i dela, jer kao što rekoh u knjizi Dobro je kad čovek može da ostane sam sa sobom i da pritom bude iskren prema sebi! Zaključci do kojih sam na osnovu tih analiza došao i pouke koje sam iz toga izvlačio su pretočeni u štivo. Pretočeni su u savete i sugestije koje, mudri i potkovan iskustvom, glavni lik kazuje svojim sagovornicima, ali takođe od njih i dobija, upija i nadograđuje sebe”, poručuje on.
Kaže da uživa u čitanju knjiga, ali da u poslednje dve godine, dok je trajao proces stvaranja knjige nije imao toliko vremena da se posveti toj svojoj ljubavi.
“U prethodnom periodu, tačnije kad se sve skupi 2 godine, dok je trajao proces stvaranja knjige – pisanje, lektura, objavljivanje, sajam, a i trenutno, dok traje proces promocija i prezentovanja, uručivanje, slanje, itd. ne uspevam da pročitam ništa, jer mi je glavni fokus na sve već pomenuto, a i nemam vremena. I jako mi je žao, jer volim da čitam i jako uživam u tome, ali trenutno svoju knjigu volim više. I motivi za sve procese oko nje su veći. Znam da ću vremenom uploviti u „mirnije vode“ pa ću se vratiti svojim čitalačkim aktivnostima”, rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, u čitanje i knjige se zaljubio još u tinejdžerskim danima.
“Kako godine prolaze postajem sve veći zaljubljenik, zaista, samo što sam sad svoje vidike i odabir malo proširio. Smatram čitanje knjiga jako bitnim i to je ono što bih najiskrenije proporučio svima. U knjizi sam pomenuo to – „U knjigama leže neke od najbitnijih i najlepših tajni. Što ih više čitaš, više ih otkrivaš!“. Govorim naravno o tajnama koje nam pomažu da što bolje opstanemo u životu. Ne postoji problem a da rešenje za njega nije napisano u nekoj od knjiga. Postoje ljudi koji su prošli tim stazama kojima ti tek koračaš i koji su svoje iskustvo zapisali. Ne postoji bolje svedočenje koje ti daje rešenje za tvoj problem ili potporu da si na pravom putu od zapisa u knjigama. (Izgovorene) Reči se gube i lebde u vazduhu – opet iz knige – i nestaju, a ono što je zapisano ostaje kao trag za buduće generacije”, objašnjava autor ovog dela.
Kaže da ljudi čitaju, ali ne u dovoljnoj meri.
“Mali je broj onih koji čitaju, koliki bi zapravo trebalo da bude. Moram ovde pomenuti da su moju knjigu pročitali neki koji ranije nisu čitali. Privukla ih je sova kao simbol, ali su po završetku čitanja ostali pozitivnih utisaka i nisu se pokajali. I to mi je jako drago. Da je sova unela promene kod ljudi i da će strategije koje su pročitali biti od koristi. I voleo bih da podstakne još mnogo ljudi na čitanje i da ljudi sami po sebi čitaju više”, zadovoljan je Dino.
Svi dalji planovi u njegovom radu usmereni su ka knjizi, odnosno njenom prezentovanju i promovisanju.
“Voleo bih da se što više ljudi susretne sa njom i da što više ljudi pročita ono što sam napisao. U toku su pregovori i za neke radionice na kojima ću gostovati. U beleškama stoje ideje za dve nove knjige, ali one će sačekati da najpre sova završi svoju misiju i kaže šta ima”, poručuje Jovanović.
Dino Jovanović rođen je 1994. godine u Zaječaru. Trenutno živi i radi u Knjaževcu. Za sebe kaže da od malih nogu gaji tendencije ka umetnostima, pretežno kreiranju muzike i pisanju tekstova.
“Svim ljudima, pretežno onim mudrim, onim širokih percipiranja i shvatanja, onim istrajnim, onim koji svet vide drugačije i koji žele da nađu ključ i promene šablon pod kojim nas kroje, preporučujem da me potraže na društvenim mrežama i potraže primerak svoje sove. Držite se knjiga inače, čitajte i opet čitajte i siguran sam da će vam biti bolje i da ćete biti bolji. Ne sumnjam da već jeste, ali uvek može i ima prostora za još. Život je borba i treba u toj borbi opstati, neka nam knjige budu potpora!”, za kraj je poručio mladi pisac.
Dodaj komentar