Društvo

Sutra se obeležava Vidovdan, veliki nacionalni praznik Srba

ilustracija/pixabay.com

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Vidovdan, dan starog slovenskog božanstva Vida, zaštitnika vida i iscelitelja bolesti očiju.

Vidovdan jedan je od najvećih praznika iz stare narodne vere. Na ovaj datum odigrao se jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji, Kosovski boj. Praznik se obeležava kao sećanje na svesnu žrtvu kneza Lazara, kosovskog mučenika, i svih njegovih saboraca, u Boju na Kosovu na Vidovdan 1389, protiv Turaka.

Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Običaji za Vidovdan

Veliki deo običaja je vezan za samo ime starog slovenskog božanstva i čulo vida.

Sutra kada ustanete prilikom umivanja izgovorite reči “Oj, Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio”, kao što su radili naši stari da bi imali sreće u radu. Takođe se veruje da je sve što vidite na današnji dan veoma važno i da ćete upravo u stvarima koje vam upadnu u oči imati uspeha.

U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.

U Šumadiji se veruje da bi trebalo izneti stvari iz kuće da se provetre i napune dobrom energijom, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Navodno treba izneti i novac, provetriti ga i izbrojiti, kako bi i ostatak godine bio unosan.

Narod takođe veruje da se danas treba ubrati biljku koja je poznata kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Negde se to radi ujutru, a negde uveče, a tu biljku devojke i momci stavljaju pod jastuk, jer se veruje da će sanjati onog kome su suđeni.

Ne radi se, a ne valja ni da se peva i igra

Stari savetuju da danas obavezno pojedete i neku zrelu voćku.

Na Vidovdan se ne radi, a ne valja se ni igrati i pevati, u znak poštovanja prema mrtvima. Često su stariji na današnji dan oživljavali sećanja na kneza Lazara i junake poginule na Kosovu.

Verovalo se i da reke u ponoć postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borce koji su pali u borbi za otadžbinu. Zbog toga ispoštujte bar jedan običaj na današnji dan – zapalite sveću za sve njih.

ZaječarOnline/O.B.

Dodaj komentar