SRPSKI POKRET DVERI: Krajnje je vreme za isplatu neizmirenih potraživanja radnika društvenih preduzeća u Srbiji

0
dveri
Srpski pokret Dveri

Saopštenje SRPSKOG POKRETA DVERI: Krajnje je vreme za isplatu neizmirenih potraživanja radnika društvenih preduzeća u Srbiji!

Od dolaska na vlast SNS pre šest godina predstavnici ministarstava finansija i privrede u Vučićevim vladama su se više puta sastajali sa predstavnicima sindikata privatizovanih i opljačkanih društvenih preduzeća u Srbiji (10. decembar 2012; 16. januar 2013; 27. jun 2013; 18. februar 2014).

Prvi sastanak održan je još 10. decembra 2012. u kabinetu tadašnjeg državnog sekretara Ministarstva finansija i privrede Ivice Kojića, koji je posle ove funkcije u Dinkićevom ministarstvu postao šef kabineta predsednika Vlade Aleksandra Vučića, a i danas se nalazi na mestu šefa kabineta predsednika Srbije. U zapisnicima sa ovih sastanaka se svaki put navodi da će nadležna ministarstva naći adekvatan način za isplatu zaostalih potraživanja radnika propalih firmi (plate, otpremnine, povezivanje radnog staža…), da će za pojedine firme predložiti adekvatan socijalni program, da će pokušati naći način da se radnicima otpiše stari dug za struju i da se onim radnicima kojima je struja isključena ista uključi dok se navedeni problemi ne reše.

Na poslednjem sastanku održanom 18. februara 2014. godine Ministarstvo privrede na čelu sa Igorom Mirovićem (aktuelnim predsednikom Vlade AP Vojvodine) se obavezalo da će u roku od sedam dana formirati Radnu grupu za rešavanje problema neisplaćenih zarada i da će ona imati rok od 15 dana da predloži kriterijume za isplatu zaostalih zarada, kao i prioritete i korake koje je neophodno odraditi da bi se realizovala isplata, uključujući i spisak propisa koje je potrebno doneti ili izmeniti. Jasno je da ovaj važan posao nikada nije urađen. Sličan posao novi zakon o privatizaciji koji je stupio na snagu 13. avgusta 2014. dodelio je Agenciji za privatizaciju koja je imala obavezu da u roku od 60 dana evidentira zahteve za isplatu potraživanja, utvrdi visinu potraživanja i sačini predlog namirenja.

foto: dveri.rs

Zanimljivo je da je Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu predvideo kod izdataka Ministarstva privrede, pod pozicijom 621, nabavku domaće finansijske imovine u vrednosti od 33 milijarde dinara. Navodi se da su „sredstva ove aproprijacije namenjena za otkup potraživanja po osnovu radnog odnosa u preduzećima u postupku privatizacije u iznosu od 17.400.000.000 dinara i za učešće u kapitalu finansijskih institucija koje se bave kreditnim poslovima izdavanja garancija i učešće u kapitalu privrednih subjekata u iznosu od 16.000.000.000 dinara. Raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade“.

Međutim, navedena stavka budžeta nikada nije realizovana, što se vidi iz zahteva radnika EI iz Niša. U dopisu broj 023-02-1501/2014-05, koji je državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović uputio gradonačelniku Niša Zoranu Perišiću 2. oktobra 2014. godine, navodi se sledeće: „Povodom predloga da se odmah pristupi isplati zaostalih zarada iz budžeta Republike Srbije sa pozicije 621, obaveštavamo Vas da su predlozi propisa koji bi predstavljali zakonski osnov za otkup potraživanja po osnovu radnog odnosa u preduzećima u postupku privatizacije povučeni iz procedure“.

Posebno je interesantan dopis broj 401-00-358/2015-05 od 28. aprila 2015. godine, koji je pomoćnik ministra privrede Milun Trivunac uputio gospođi Miljani Stojanović, advokatu bivših radnika „Koštaneˮ iz Vranja, u kome se navodi da je Agencija za privatizaciju dostavila Ministarstvu 82 486 podnetih prijava na osnovu postupanja po Uredbi Vlade o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa (Sl. Glasnik, br. 23/2012 i 87/2012).

Iz ovoga se jasno vidi da je, dakle, još 2012. godine doneta Uredba kojom je trebalo da se evidentiraju sva dugovanja prema radnicima u Srbiji na osnovu izvršnih presuda za potraživanja iz radnih odnosa u društvenim preduzećima koja su ostala neizmirena. U članu 4 ove Uredbe jasno stoji da će Agencija za privatizaciju sačiniti izveštaj o ukupnom iznosu evidentiranih dugovanja prema radnicima i obaveza Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da u roku od 60 dana o tome izvesti Vladu i istovremeno predloži odgovarajući propis za izmirenje tih potraživanja.

Do dana današnjeg, posle punih pet godina praznih obećanja, nije poznato da je ikada išta isplaćeno oštećenim radnicima, a dobili smo novo obećanje predsednika Vlade Aleksandra Vučića bivšim radnicima više propalih preduzeća iz Niša da će im zaostale neizmirene zarade biti isplaćene do kraja 2016. godine, što takođe nije realizovano.

U međuvremenu, dobar deo oštećenih radnika je umro ili upao u razne egzistencijalne probleme. Veliki problem je i što značajan broj tih radnika ima dugovanja prema javnim preduzećima (za struju, grejanje i sl), a ne postoji način niti zakonski osnov da se ta potraživanja otpišu na osnovu dugovanja propalih društvenih preduzeća prema njima. Tako oštećeni radnici postaju socijalni slučajevi i imaju ogromne probleme sa javnim izvršiteljima i oduzimanjem imovine.

Dakle, iako imaju izvršne presude da se njima duguje – oni to ne mogu da naplate jer u stečajnoj masi propalih firmi više ništa nije ostalo, a država nije preuzela odgovornost da isplati ova dugovanja. Sa druge strane, država im šalje javne izršitelje da im oduzimaju imovinu zbog raznih komunalnih dugova, bez mogućnosti da ta dugovanja otpišu u onoj vrednosti koliko se njima duguje neisplaćenih zarada.

Zbog sveukupnog ovog skandaloznog odnosa prema opljačkanim i obespravljenim radnicima, postavljamo sledeća pitanja Vladi Srbije:

1. Kada će najmanje 82 486 radnika (ovaj broj je znatno veći, jer mnogi nisu ni znali da treba da se evidentiraju) sa neizmirenim obavezama društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa dobiti ono što im se duguje, a što im je obećano od strane vlasti da će biti isplaćeno i 2012, i 2013, i 2014, i 2016?

2. Koliko radnika je do sada umrlo ne dočekavši isplatu zarađenih primanja?

3. Da li su pomenute radne grupe nadležnih ministarstava konačno pripremile propise za rešavanje ovog pitanja i da li postoji plan isplate?

4. Gde su završila sredstava od 17 milijardi dinara koja su za ovu namenu bila predviđena u budžetu za 2014. godinu?

5. Da li je moguće deo ovih potraživanja regulisati preko otpisivanja dugovanja koja radnici kao sada već socijalno ugroženi slojevi stanovništva imaju prema komunalnim preduzećima?

6. Da li investitorima koji dobijaju ogromne subvencije iz republičkog budžeta za svako novootvoreno radno mesto u Srbiji treba nametnuti obavezu da makar 10% zaposlenih budu stariji od 50 godina koji su izgubili posao u pljačkaškim privatizacijama i danas teško mogu naći novi posao?

7. Ko ako ne Vlada Srbije treba da preuzme odgovornost za rešavanje ovih pitanja i zaštiti oštećene i opljačkane radnike u Srbiji?

POSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here