fbpx
Društvo

Srpska pravoslavna crkva obeležava dan Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju dan zaštitnice žena i svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima, Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke.

Ovoj svetiteljki mole se vernici u jugoistočnoj Evropi, a obeležavaju je i nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju 10. ili početkom 11. veka.

Željna podvižničkog života, nakon smrti svojih roditelja, ona je napustila roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputila u Jordansku pustinju. Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Prema verovanju, njoj se u snu javio anđeo i poslao je u otadžbinu da širi Hristovu veru. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Prema verovanjima, vodu sa lekovitih izvora pored hramova Svete Petke, ljudi uzimaju verujući da će ih zaštititi od raznih bolesti. Prema legendi, na njenom grobu događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši. Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Carigradski patrijarh Partenije 1641. poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Sada se njene mošti nalaze u rumunskom gradu Jašiju, a mali prst na Kalemegdanu, u Beogradu.

Verovanja i običaji

Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš. Ne bi smele da rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom. Na taj način bi u njima cele godine vladala sloga i mir,. Devojčice oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

Sveta Petka se javlja i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan.

Dodaj komentar