Društvo

Rajačka narodna škola zdravlja: Škole nisu kovid ambulante i kovid bolnice

Atlas Servis - 24h pomoć na putu

Ministarstvo prosvete je učinilo najviše što se moglo do sada, napravilo je Uputstvo o ponašanju nastavnika, osoblja, roditelja i učenika u školama u vreme epidemije korona virusa. Sada je na Minstarstvu da se potrudi da se to Uputstvo primenjuje u školama, obezbeđivanjem materijalnih sredstava i edukacije onih koji treba da ga primenjuju.

Čini se kao da se zakasnilo i da to zakašnjenje može da utiče loše na sve što se događa, jer će škole i svi koji su u njima i oko njih, početi školsku godinu nedovoljno pripremljeni.

Kada je borba sa virusom COVID-19 u pitanju, improvizacije su najveća prepreka pobedi nad ovom epidemijom. Najvažnije je otkloniti neophodni uzrok – agens, zahvaljujući kome bi došlo do prodora korona virusa u školu i nastanak epidemije u njoj.

Pred izazovom ponovnog vraćanja u škole 1. septembra, nastavnici su zbunjeni, a roditelji zabrinuti. Ni jedni ni drugi ne misle da je uputno početi školsku godinu baš sledećeg meseca. Bez obzira na podatke “kovid računovodstva” u koje sumnjaju i stručnjaci i laici, podaci o kretanju novootkrivenih inficiranih korona virusom govore da epidemija i dalje plamti.

Ni laici ne veruju da će se za desetak dana, koliko je potrebno da se učenici vrate u škole, broj novootkrivenih inficiranih korona virusom svesti na jednocifreni, pošto to samo po sebi ne znači i kraj epidemije. Njen kraj možemo slaviti kada od poslednjeg slučaja oboljenja prođe 28 dana. Iz tog razloga možda bi bilo potrebno sačekati još jedan mesec pre nego što učenici ponovo krenu u škole.

Ali, kao što pomenuh na početku, škole nisu ni kovid amnbulante, ni kovid bolnice. U školama su zdravi ljudi i deca koji, ako bi primenili mere predložene iz Uputstva i ostvarili dobru saradnju sa roditeljima i zajednicom na području škola, mogli da počnu da rade od 1. septembra. Pritom, treba uvažavati sve specifičnosti škola i zajednica u primeni predloženih modela nastave. Moguće je da sve škole na celom podučju Republike ne počnu istovremeno školsku godinu. Na područjima kao što je Negotinska Krajina gde ima malo đaka u školama, i na drugima gde postoje naselja i opštine u kojima nema obolelih od korona virusa ili ih ima samo sporadično, škole mogu da rade od 1. septembra, a tamo gde se epidemija i dalje odvija – ne moraju.

Najveći problem za korišćenje Uputstva je edukovanost nastavnika, osoblja, roditelja i ostalih u školi i na području škole. Povratak dece u škole je obaveza svih u zajednici, posebno primena svega traženog kako se deca u školi ne bi razbolela, i samo ako znaju šta da rade i zašto to što rade – rade. To je najveći problem, a zatim su potrebna i finansijska sredstva za tehnička rešenja: nabavka maski, sredstava za dezinfekciju i dr. Ostali problemi će nastajati u vezi sa subjektivnim i objektivnim teškoćama i mogućnosti svake pojedinačne škole.

Na kraju, što je i osnovni smisao ove pouke jeste odgovoriti na pitanje da li je moguće sprečiti da u školama planu epidemije virusa COVID-19, posle povratka đaka u škole 1. septembra, koje bi ih pretvorile u nova žarišta epidemija širom Srbije. Moguće je! Iskustva u zemljama zapadne Evrope govore da škole rade uprkos epidemijama koje u tim zemljama plamte. U Francuskoj je, recimo, jedna studija u vezi s tim pokazala da se samo nekoliko procenata učenika zaražava korona virusom u školi: najveći procenat se zaražava korona virusom van škole. Učenici u tim zemljama, tokom četiri časa boravka u školi, nose maske i poštuju protivepidemijska pravila, ali čim se nastava i boravak u školi završe izađu na ulicu ili na igrališta, gde se druže sa drugom decom, odmah zbacuju maske i inficiraju se korona virusom. Takođe se inficiraju pomenutim virusom od odraslih u domaćinstvu. To će se dogoditi i u našem slučaju.

Elem, ako obezbedimo mogućnost da otklonimo tzv. neophodan uzrok nastanka epidemije u školi, a to znači sprečiti da u školu uđe agens, izvor zaraze, bolesnik od virusa COVID-19 ili neko ko je zaražen virusom korone, a nema nikakve simptome bolesti, u školi neće doći do pojave epidemije. Isto tako moramo promptno da reagujemo ako se pojavi sumnja da kod nekog u školi postoje neki početni znaci korone i takvu osobu uklonimo iz škole. Ako to uradimo, neće doći do pojave epidemije. Sve to je predviđeno pomenutim Uputstvom. Znači, epidemiološki metod je naučni metod koji, ako se dosledno primeni, obavezno daje planiran rezultat.

Sada bi se podsetio jednog projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok” u Zaječaru – „Leto bez epidemija” sa kraja XX veka, po kome je bilo važno da se spreči u letnjem periodu nastanak epidemija na celom području Timočke Krajine, naročito crevnih zaraznih bolesti, u periodu od 15. maja do 15. septembra svake godine. Striktnim ispunjavanjem projektom predviđenih obaveza i aktivnosti postignut je planirani rezultat.

Preciznom primenom epidemiološkog metoda postignuto je da tokom poslednje tri godine XX veka nije bilo nijedne epidemije zaraznih bolesti tokom leta, na velikom području na kome je živelo 240.000 stanovnika. To mi daje za pravo da tvrdim da je i u školi moguće nešto slično ostvariti doslednom primenom epidemiološkog metoda!

U Rajcu, 18. avgusta 2020. godine,
Pripremio: dr Petar Paunović

Dodaj komentar