Na početku “novog (četvrtog) talasa” širenja korona virusa u Srbiji, kao i na početku epidemije 2020. godine, pojavljuju se u medijima kontradiktorne glasine, najčešće zanumljive do senacionalnosti, koje zbunjuju narod i ne doprinose povećanju broja vakcinisanih protiv Kovid 19. “Ukopali” smo se na procentu 49, i ni makac napred! A kada je reč o takvim senzacionalnim vestima neki mediji objavše da se Kovid 19 može prenositi i gasovima iz čmara, ali na sreću, na putu mu stoji dvostruka barijera od gaća i pantalona. Niko ne pomenu da posle čestog dodirivanja pantalona i gaća u toku dana, potrebno je ruke dobro oprati vodom i sapunom.
Ali, nije glavni smisao ove priče o zdravlju širenje korona virusa flatusima iz čmara, nego kontardiktorne glasine koje zbunjuju narod. Pošto smo danas skoro u istoj sitiaciji kao i krajem jula 2020. godine, pogledah šta je u našem najrenomiranijem listu „Politika“ pisalo 31. jula pre godinu dana.
Na taj dan pre godinu dana, objavljeno je da je u Srbiji bilo 379 novozarazenih osoba korona virusom na oko 9000 testiranih, a juče, 332, na skoro isti broj testiranih osoba kao prošle godine. U to vreme, bili smo pod vanrednim stanjem uz strogu preporuku i pretnje kaznama u vezi korišćenja standradnih mera u borbi protiv korona viruasa. Danas nema vanrednog stanja i postoji veća sloboda u korišćenju mera zaštite, jer postoji mogućnost zaštite vakcinom, ali nedovoljnog broja stanovništva obuhvaćenog vakcinacijom.
Elem, tačno pre godinu dana, plava profesorica medicine, epidemiolog, član Kriznog štaba za borbu potiv epidemije Kovid 19, govorila je da je važno „da se pridržavamo mera i da smo (ako to činimo) na dobrom putu da idemo ka silaznom toku epidemijske krize i da treba da budemo najodgovorniji da damo sve od sebe da se epidemija ugasi“. Bila je zabrinuta što se među obolelima uzrsta od 10 do 19 godina povećava broj obolelih. Dva dana pre toga Svetska zdravstvena organizacija je objavila da je „sve više mladih među obolelima od korona virusa“. U to vreme kada nije bilo vakcine, računalo se da se epidemija zaustavi tzv. kolektivnim imunitetom, pojavom sticanja otpornosti stanovnistva na prirodan način.
U sličnoj epdiemiološkoj situaciji danas, kao i pre godinu dana, govorila je na Kriznom stabu da „novih mera neće biti“. Bilo je reči o vakcinaciji koja ne ide nikako, jer posle više meseci tzv. masovne imunizacije koja to više nije, u našoj zemlji je vakcinsiano drugom dozom nešto više od 2,5 miliona stanovništva, što je nešto više od 47% vakcinsianih, a treba 80! Parametar kvaliteta vakcinacije je obuhvat vakcinsianih drugom dozom.
I, dokle smo stigli? Na sastanku Kriznog štaba u čijem radu je učestvovala i plava profesorica medicine, epdiemiolog, nisu donete nikakve nove mere, uprkos tome što Kovid 19 polako prelazi u galop četvrtog talasa epdemije. Sve ostaje po starom kao i uzdržavanje od masovnih okupljanja. A samo dan ranije, odigrana je fudbalska utakmica na našem najvećem stadionu, u Beogradu najvećem žarištu Kovida 19 u Srbiji, koju je gledalo 15 hiljada mladih, iz svih krajeva Srbije, velikim delom iz one kategorije stanovništva za koju se misli da je najosetljivija i koja nije zaštićena vakcinom. Bila je to zgodna prilika da se stavi u pogon kolektivni imnunitet, jer su mladi gledaoci bili međusobno u bliskom kontaktu i bez maski na licu. Pa, šta? Ako ne možemo da stvorimo epdiemiološku barijeru od 80% građana otpornih na korona virus vakcinisanjem – vakcinom protiv korona virusa, stvorićemo je prirodnim putem! Neka svako uzme odgovornost za sopstvei život i zdravstvenu sudbinu.
Očigledno je da jednu ovakvu situaciju nisu mogli odobriti epidemiolozi, bez obzira da li su angažovani u Kriznom štabu ili oni drugi koji to nisu. Činjenica je da borbu protiv Kovid 19 u našoj zemlji vode političari. Rad epiemiologa u Kriznom štabu je dobar, ali Krizni štab predlaže mere koje Vlada pretvara u odluke. Imajući u vidu da na sednici Kriznog štaba nisu donete nove mere u trenutku kada epidemija počinje da plamti, naročito u velikim žarištima koja opet postaju glavni rasadnici bolesti u Srbiji, okupljanje 15-ak hiljada maldih na fudbalskoj utakmici je prilika koja se nije mogla propustiti da bi se ostvarila neostvariva ideja o kolektivnom imunitetu. Deo mladih od 12 do 14 godina koji su gledali utakmicu svojih ljubimaca i navijali su najosetljiviji, nezaštićeni vakcinom, a to znači sigurna meta koju će on pogoditi.
To liči, da su političari koji rukovode suzbijanjem epidemije saveznici zlokobnog virusa. Ima se utisak da oni sa njim jašu Srbijom na istom besnom konju bez dizgina. U takvoj situacji, pred četvrtim talasom, kako narod kaže: „Ne pomažu nam ni kožne gaće“.
