fbpx

Prva pruga u dolini Timoka – Belgijska pruga

Preporuka:

Dostava lekova u zaječarskim selima jednom nedeljno

Apotekarska ustanova "Zaječar" je u saradnji sa zajedničkim “call centrom” grada Zaječara i Crvenim krstom Zaječar uspostavila raspored za...

Stigle maske u zaječarskim apotekama: Ogromni redovi, solidarnost izostala

Posle više nedelja tokom kojih je bilo nemoguće kupiti maske za zaštitu od virusa, njih je danas bilo moguće...

U saobraćajnoj nezgodi kod Zaječara poginula beba

U saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila danas na putu Zaječar - Negotin kod sela Salaš poginula je beba, a...
- Reklama -

„U vreme kad se u dolini Timoka polagalo po 100 i vise metara železničkog koloseka dnevno,a atmosfera pomalo ličila na one već poznate scene sa Divljeg Zapada,u Njujorškoj luci uspravljen je Kip slobode,u Parizu Ajfelov toranj,kroz Alpe je probijen najveci železnički tunel na svetu Sv.Gotard i izgrađeno je niz značajnih monumenata,koji će zadugo,čak i danas predstavljati „čudo sveta“.Ako su ova „čuda“ bila za svet,dotle je železnica u dolini Timoka bila „čudo“ Istočne Srbije,koje ce trajati oko 1/4 veka“ .
Nebojša A.Jović-Razvitak,2008.godine
Prva pruga u dolini Timoka, Radujevačka ili belgijska pruga počela je da se gradi 1887.godine, puštena je u saobraćaj početkom 1889.godine u dužini od 77km uskog koloseka 0,76 m. Ovom prugom bio je povezan rudnik Vrška Čuka sa pristaništem Radujevac na Dunavu.

24.januara 1885.god. Jozef Hirš baron iz Budimpešte,dobiaj od Srpske vlade rudarsku koncesiju za eksploataciju kamenog uglja(antracita) na Vrškoj Čuki.Hirš je planiraop da ugalj do Dunava dopremi „vazdušnom železnicom“-žičarom,dužine 46km preko Vidina u Knezevini Bugarskoj,međutim ne dobija koncesiju od Bugara.Zatim se obraca Srpskoj vladi sa zahtevom da železnicom uzanog koloseka širine 0.75m poveze Dunav sa rudnikom,dolinom Timoka,zasta dobija drugu koncesiju za gradnju ovakve pruge 22.juna1885.god.Da bi ugalj dopremio do pruge,planirao je „vazdusnu zeleznicu“ duzine 4.5km,zasta dobija i trecu koncesiju od Srpske vlade.

Međutim,Hirš nije imao novca za izgradnju pruge pa se obratio Generalnom društvu za unapređenje nacionalne industrije u Briselu(Belgija).

Inženjeri do 26.januara 1887.godine zavrsavaju terenske studije i obelezavanje trase,kao i pojas oko pruge.Uprava u Briselu odlucuje da sirina koloseka bude 0.76m,a ne 0.75m kako je planirao Hirš.

trasa pruge vrška čuka- radujevac
foto:timockapruga.org.rs     trasa pruge vrška čuka-radujevac

U februaru 1887,godine zapoceti su radovi na postavljanju stubova za telefonsku liniju na relaciji Dunav-Vrška Čuka,trasom buduce pruge.

Prvi brod natovaren šinama,lokomotivama,vagonima i drugom opremom i materjalom,uplovljava u vode Dunava kod Radujevca-6.marta 1887.god.

Juna 1887.godine zapoceti su radovi na izgradnji pruge.Na 44-45.km od Dunava,na mestu danasnje hidrelektrane Sokolovica,graditelji predlazu da se probije tunel kroz stene Sokolovog kamena na sta se uprava iz Brisela suprotstavlja i ovaj kamen biva prosecen tako da se dobio dubok usek,koji je danas ispod akumulacije hidroelektrane.

Daljom gradnjom na 49-50.km od Dunava,bilo je ponovo nephodno izgraditi tunel.Uprava je morala da odobri,jer bi obaranjem kamena u Timok bio promenjen tok reke,pa se busi tunel duzine 162m.

Pruga je pustena u saobracaj 18.oktobra 1889.god.
18.oktobra zavrsena je i svoznica „bremza“ i pruga od rudnika u duzini od 4km.

svoznica
foto: timockapruga.org.rs            svoznica

25.maja 1889.godine svi efektivi transporta-pruga,svoznica i luka na Dunavu sa fabrikom briketa pusteni su u rad.

utovar briketa u šlepove
foto: timockapruga.org.rs             utovar briketa u šlepove

Osoblje koje je opsluzivalo prugu bilo je i iz Srbije,iz Italije,Austrougarske.

Mašinovođe,mladici iz timockih sela obucavani su odmah po stizanju lokomotiva,jos u pocetku gradnje pruge,a obučavali su ih instruktori iz fabrike lokomotiva iz Belgije.
Italijani,Austrougari,radnici koji su svoje iskustvo stekli na gradnji pruge Cirih-Milano,prekoSv.Gotarda,radili su na poslovima montaze pragova i koloseka,izgradnji mostova,tunela,zatim na pneumatskom busenju stena koje je prvi put upotrebljeno u građevinarstvu Srbije upravo na gradnji ove pruge,zatim stolari,masinski šloseri,inzenjeri.
Stanice na pruzi Radujevac-Vlaški Do:

-Radujevac-ranžirna stanica,imala lozionicu i servis za opravku lokomotiva,zatim 2 koloseka,2 slepa koloseka,“tanjirasta“ okretnica za okretanje lokomotiva-pokretan rucno uz pomoc čekrka
-Mokranje-međustanica imala 1 kolosek
-Rogljevo-međustanica,imala 1 kolosek
-Brusnik-međustanica imala 2 koloseka,1-glavni i 1-za ukrstanje
-Čokonjar-međustanica imala 1 kolosek
-Vlaški Do.ranzirna stanica-imala 4 koloseka i 1 slepi kolosek,lozionicu i servis za opravku lokomotiva,“tanjirastu“okretnicu.U rudniku Vrska Čuka-Prlita-3 koloseka i 1 slepi kolosek i na svoznici 2 koloseka i 1 slepi kolosek.

Sve stanice imale su stanice za vodu.
Stanične zgrade zidane pečenom ciglom imale su po tri prostorije i to:
1.kancelariju sa telefonom
2.sobu za stanovanje osoblja
3.magacin-ostava.

1898.godine belgijsko drustvo dobija dozvolu za vrsenje usluga trecim licima i prevoz putnika,tako da su vec pomenutim stanicama dodali jos i:
-Rajac
-Tamnič
-Tabakovac
-Velika Jasikova
-Trnavac.
Nove stanice nisu imale stanične zgrade vec samo oznaku pored koloseka.

belgijski voz kod tabakovca
foto: timockapruga.org.rs                              belgijski voz kod tabakovca

Što se tiče voznog parka,činilo ga je 5 lokomotiva,78 vagona za ugalj,dvoje inspekcijskih kola,dvoje putničkih kola i 4 pokrivena vagona.Lokomotive su bile proizvodnje S.A „Marsiel Covillet“ sa fabrickim brojevima od No.883-No.887,ovde su lokomotive vođene pod brojevima od No.1-No.5.

U toku okupacije Bugari su demontirali kolosek belgijske pruge od Vražogrnca do Dunava i sav materjal,kao i tri lokomotive preneli na svoju šumsku prugu na Staroj Planini.

Nemci su u toku okupacije,eksploatisuci rudnik na Vrskoj Čuki,zadržali lokomotive i ugalj transportovali do Vražogrnca,gde su vrsili utovar u vagone normalnog koloseka.Oni su na belgijsku prugu prikljucili i svoju novu prugu sirine 0.60m,tako da su imali jos jedan pretovar u vagone koloseka 0.76m.

Belgijsko drustvo je sa Srpskom vladom 1846.godine zakljucilo ugovor o trasiranju,izradi projekta i predracuna za izgradnju pruge Niš-Prahovo,koja se kroz istoriju srece pod nazivima transbalkanska pruga,jadranska pruga…Međutim prugu je gradilo švajcarsko drustvo graditelja.

Ove dve pruge,belgijska sirine koloseka 0.76m i pruga Niš-Prahovo širine koloseka 1.475mm,funkcionisale su jedna pored druge,sve do okupacije Bugara 1915.god.

Belgijska pruga bila j e povezana „trecom sinom“ u normalnom koloseku od Vražogrnca do Zaječara,sa prugom Paraćin-Zaječar koja je bila zavrsena 1912.god.

ostaci tabakovačkog tunela
foto: slobodan ilić                                                      ostaci tabakovačkog tunela

Za vreme Prvog svetskog rata ono što su Bugari odneli,Nemci su obnovili na relaciji rudnik-Vražogrnac i Mokranje-Radujevac,koji su i iskorišćavali rudnik.Povlačeći se Nemci su verovatno i oštetili prugu koji su belgijanci po povratku morali da poprave.
Istekom koncesije 1936.godine koja je tada produžena,produžanje se odnosilo samo na eksploataciju rudnika i na prugu od rudnika do Vražogrnca,jer je iste godine prestala sa radom briketarnica na Dunavu.

1943.godine Belgijanci su po pritiskom Nemaca prodali rudnik koji su i vršili njegovu eksploataciju,oni su sve rudnike povezali žičarom i transportovali isti do Grljana (na pruzi normalnog koloseka Niš-Prahovo) gde je ili vršeno briketiranje ili utovar na državne vagone na normalnom koloseku.

Tako je ukinuta i poslednja etapa belgijske železnice tako je i ugašena.
Belgijska pruga pored toga što je bila prva i jedina pruga u dolini Timoka,prva industrijska pruga u Srbiji,unela je niz znacajnih novina u zivote i obicaje ljudi koji su ziveli duz pruge.Trgovina je dozivela veliki uspon,jer se lako stizalo do Dunava,a samim tim i u druge krajeve Srbije pa i Evrope.Izvrsila je uticaj i na odevanje ljudi u Timockoj krajini.

Upravo belgijskom prugom dovozen je materljal,oprema kao i vozna sredstva za izgradnju pruge Zajecar-Paraćin,kao i pruge Prahovo-Niš.
Znacaj ove pruge ogleda se i u uvođenju niz tehniočko-tehnoloških dostignuća onog doba-telefon,kompresorsko bušenje,koje je u građevinarstvu Srbije prvi put upotrebljeno upravo na izgradnji belgijske pruge.

Povodom 120.godina belgijske pruge,aktivisti kluba podigli su spomen ploču u Vlaškom Dolu.Ceremoniji otkrivanja kao i izložbi slika sa belgijske pruge,kojih nažalost nema u velikom broju,pored čelnika opštine Zaječar,članova i prijatelja kluba prisustvovala je i ambasadorka Belgije u Srbiji.

Put koji ide trasom nekadašnjeg belgijskog voza˙

trasa belgijske pruge
foto: timockapruga.org.rs

trasa belgijske pruge
foto: timockapruga.org.rs

Slika-mesto gde je nekada bio stanični plato stanice Vlaški Do

vlaški do
foto: timockapruga.org.rs

Slika-Spomen ploca pred otkrivanje

spomen ploča
foto: timockapruga.org.rs

Slika-Otkrivanje spomen ploce-ambasadorka Belgije u Srbiji i predsednik opštine Zaječar(tadašnji) Boško Ničić

spomen ploča
foto: timockapruga.org.rs

Izvor: timockapruga.org.rs (marija stokić)

1 KOMENTAR

  1. Radujevac je nekad bio Evropsko mesto ne samo ( vas clanak ) nego i po pristanistu na Dunavu. Jedino pristaniste na Dunavu za Beograd u Timockoj Krajini !

    Cela recna trgovina Kraljevine Srbije odvijala se preko Radujevackog pristanista !

    Kraljevina Srbije bila je tada vrlo bogata Drzava,danas Radujevac ostao u senci Titove moci na Dunavu i izgradnje Hemijske Fabrike u Prahovu. I sta je ostalo od toga,beda i jada za ovaj bogati kraj !

Postavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Reklama -   radenković    

Preporuka: